„Roditelji daju telefon bebi, ponosni što ona ume da skroluje po ekranu“

Jeste li čuli da su stručnjaci osmislili i stvorili mobilni telefon koji je namenjen isključivo deci!?

Nema više straha ni bojazni od toga da će dete polomiti vaš, ne treba da brinete o sadržaju koji im iskače na Youtube, VODOOTPORAN JE! Ta daaa! Baterija je beskrajna i nikad se ne potroši! I naravno, kuva ručak, dadilja, pere veš, pravi deci doručak…

Šta kažete?!

Niste čuli za ovu čudesnu napravicu?

Moram da vam saopštim, nisam ni ja… I ne postoji!

Ok, pošto sam vam već privukla pažnju, ajmo sada da počnemo ispočetka…

Da li ste od onih koji ne mogu da dokuče kako su bez mobilnog živeli naši roditelji, kako su se uopšte upoznavali, održavali kontakte? Spadate li u one koji u mobilnom telefonu drže ceo svoj život?

Je l’ to navika, porok, ili jednostavno moć i uticaj ove male naprave koju svakodnevno držimo u rukama?

Doba bez mobilnog telefona spada u noviju istoriju. Živeli su ljudi bez ove napravice ne tako davno vrlo kvalitetno. Možda čak i kvalitetnije nego mi danas. Jedno je sigurno, mobilni telefon je iz našeg izbora da ga uopšte imamo, prerastao u naviku, nekome u posao, a nekome u ceo svet.

Od aparata, preskupog za običan živi svet, uz par dodatak mobilni je za nepunu deceniju postao pristupačno sredstvo komunikacije za svakoga.

Ubrzo njegova svrha i namena postala je nenadmašiva, pa se tako telefon upotrebljava umesto mozga. Doslovno! U njemu čuvamo bitne beleške, informacije, poveravamo mu život. Pročitamo ono što nas zanima, kuckamo se do besvesti, čujemo se i vidimo preko njih, odrađujemo posao preko njih. Dostupni smo uvek, svuda i za svakoga. Ovi uređaji nam zamenjuju i televiziju i radio. Oni su naša glava i naša pamet. Ne moramo više da mislimo, pa čak ni da govorimo. On sve radi umesto nas. Mladi su danas na telefonima konstantno. S njima jedu i spavaju. I ne samo mladi. Ova boljka pogodila je sve starosne dobi. Neke više neke manje.

A onda se uvukao i među predškolce…

Roditelji daju telefon bebi. Srećni i bitni kako joj se to dopada i kako ume da skroluje po erkanu. Mošmisliti! A to što guzu ne zna da obriše ni sa 5 godina… koga briga?!

Za šta ih mi to spremamo i gde ih požurujemo? I da li mislimo da ih mobilni telefoni zaista unapređuju? Čak ni priče i muziku, ako se to tako zove, na Youtube za decu, već duže vreme ne proizvode i ne pevaju ljudska bića! Ne verujem da to niste primetili.

Deca vide naše navike i polako te navike postaju i njihove. Jer roditelji deci predstavljaju prvi i osnovni model vaspitanja. Ako prekidamo sve da bismo se javili na telefon, pa čak i igru sa decom, deci šaljemo poruku da je mobilni telefon važniji i od njih samih. Zvuči surovo, ali tako je.

Pa ako već dozvolimo detetu mobilni, bar obratimo pažnju na sadržaj koji mu se plasira, a veoma je važno dozirati njegovu upotrebu. Svakako, najbolje bi bilo da uopšte ne kupujemo detetu tablete, mobilne telefone i slično.

Ili:

  • Ne treba da se pitamo zašto dete kasni u govoru, zašto loše trči i krivi mu se kičma;
  • Isto tako ne treba da pitamo vaspitačicu zašto je uvek naše dete u sukobima u vrtiću i još manje da je krivimo što nema drugare;
  • Nemojmo se čuditi što su deci tradicionalni vrtići i igračke u njima dosadne i što im se ne ide.
  • I uopšte ne treba da nas štrecne ako nam se dete žali na glavobolju i ako mu odrede dioptriju u ranom detinjstvu;
  • Ne treba da nas brinu ni razni mentalni problemi ili anksioznost, razdražljivost i vidno nevaspitanje.
  • Sasvim je normalno da pokaže i znake agresije kao i da nekoga ujede;
  • Uopšte nećemo imati problem oko odvoženja deteta na sport jer ga sport vrlo moguće uopšte neće interesovati.
  • A o bolestima, teškim stanjima i zračenju neću, jer to su samo babske priče!
  • Umesto toga divimo se i dalje kako naša čeda od bebećih dana znaju da kliknu yt i budu divno dete, ma da ga i ne primetimo, u ćošku njegove sobe, a kako samo zna selfi da škljocne… Samo je naučilo. Svaka čast!

Dragi roditelji, trgnimo se svi zajedno pre nego što bude prekasno. Odvojimo našu decu od mobilnih telefona. Nađimo način da doziramo upotrebu mobilnih sebi, a zatim i deci. Posvetimo vreme deci. Igrajmo se s decom. Pa šta i ako zvoni…? Neće se desiti ništa ako ponekad propustite poziv ili poruku. Ali ako ne propustite… propustićete život sa vašim detetom. To dragoceno vreme se nikad više neće vratiti.

Autor: Branislava Ćosić, vaspitačica