Roditelji, kako Vašoj deci odmažu privatni časovi?

januar 10, 2017

 
Dragi roditelji, retko koji nastavnik danas će odbiti da i po nekoliko puta objasni Vašem detetu ono što mu nije jasno. Naravno da ima i takvih, ali na nivou statističke greške (ovo govorim iz ličnog iskustva, odnosno posle pet godina rada u tri kolektiva). Većini nas je drago kada dobijemo povratnu informaciju od učenika, pa makar ona bila i negativna, makar morali nešto da objašnjavamo i deset puta.
Ucionica-skola-nastava-620x350
Ono što se najčešće dešava je da učenici ne prate čas, a posle, ili i dalje nisu zainteresovani da nauče, ili se stide da kažu da im nešto nije jasno jer to sugeriše da nisu pratili na času. Nekad ohrabrivanje, od strane nastavnika, da se izjasne po pitanju nastavne jedinice deluje ali je češće odgovor ćutanje i ignorisanje.
Moj iskren savet je da se angažujete tako što ćete ohrabrivati dete da pita kada mu nešto nije jasno (što povlači za sobom da će biti motivisanije da se uključi u tok časa), ili da sami dođete da porazgovarate sa nastavnikom ako se dete žali da ne shvata gradivo, umesto da po automatizmu decu šaljete na privatne časove. Ono što time postižete, osim finansijskog gubitka, jeste da se učenik jos više isključi na školskom času jer zna da će mu ISTO to biti kasnije objašnjeno na privatnom času. A verujte, u pitanju su iste informacije, samo što školski čas može biti zanimljiviji jer pruža mogućnost za interesantnije metode i oblike rada (da učenici sami zaključuju, individualno, grupno ili u paru, i td.), a privatni čas se svodi na tradicionalnu frontalnu metodu gde je predavač centralna figura časa i suvoparno izlaže gradivo, što školstvo danas pokušava da izbegne i zbog čega je deci škola toliko ,,dosadna“.
Da ponovim još jednom, plaćanje privatnih časova samo ohrabruje učenike da na školskom času ne prate. Takođe, osiromašuje potencijal učenika da prevazilaze komunikativne probleme tako što će se izjasniti ukoliko nešto ne razumeju, a to je veština koja će im služiti u svakoj vrsti poslovanja kasnije u životu.
Tatjana Stanković
Izvor: pancevljanka.blogspot.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


13 komentara na "Roditelji, kako Vašoj deci odmažu privatni časovi?

  1. Jelena Milutinovic kaže:

    Sramota je da jedan sajt ovog kalibra objavi clanak koji je izuzetno jednostran I netacan.
    Zanimljiv mI je, inace, Vas nacin pisanja, teme koje obradjujete I nacin na koji pristupate istima- ali ovakav tekst zaista nisam ocekivala.
    Kao prvo, dobar profesor nikada ne predaje na dosadan I suvoparan frontalni nacin – bilo da se radi o 1na1, manjoj grupi ili razredu koji broji preko 25 djaka. Cinjenica je, sti se apsolutno kosi sa Vasom pricom, da nastavnik u skoli ne moze da radi kako bi zeleo I kako bi trebalo da se radi upravo zbog vrojnosti polaznika I iznad svega zbog discipline. Takvih problema nema u manjim grupama na privatnoj nastavi gde su deca grupisana prema predznanju, a o 1na1 nastavi da ne pricamo. Metodoloski je takodje izbor laksi I tacniji, pa I temeljniji u manjim grupama. Sve ovo, a povrh svega I fakat da deca privatno rade I prakticnu dijalosku nastavu, jer za to ima vremena, daje ovom vidu ucenja izuzetnu prednost.
    Na kraju, najnetacnije I najnekorektnije sto ste izneli je I finansijsko pitanje. Roditelji, zapamtite, ulaganje u znanje stranih jezika je ulaganje u zanat koji ce Vasem detetu jednog dana, bez obzira na izbor zanimanja, obezbediti bolje radno mesto, bolju platu, ino-pooslodavca, priliku za strane stipendije I slicno.
    Dakle, potpisanoj Tatjani kao profesor sa visegodisnjim iskustvom, a sad I direktor jedne skole porucujem sledece: najlakse je izneti sopstveni stav I potpisati clanak punim imenom I prezimenom. Istrazivacko novinarstvo je ono cemu treba stremiti. Ovakvih ‘pprica’ je dosta I u redovnim medijima

    1. Zheljko kaže:

      Da, redovni časovi su rajsko mesto gde deca radom u parovima i grupama, u neorganizovanom haosu (ili poluhaosu), metodom slučajnog nabasavanja na po koju činjenicu, bivaju obasjana svetlošću znanja, dok se na privatnom času dete maltretira jer mu nastavnik frontalnom metodom sve objasni pa dete to posle zna pri ocenjivanju.
      Mislim da je ovaj deo teksta neka vrsta obrnute psihologije.

  2. Tatjana kaže:

    Postovana Jelena,
    Potpuno ste u pravu. Clanak se tice nastavnik-ucenik privatnih casova na kojima se obradjuje identicno gradivo sa skolskog casa, a ne na skole jezika, talenata, glume, muzike, ili ostale oblike casova koji se bave dodatnim znanjem i usavrsavanjem, koje apsolutno podrzavam. To nije precizirano u tekstu i moze da navede na pogresan zakljucak – da su svi privatni casovi losi. Ulaganje u znanje stranih jezika, pa u tom smislu privatne skole jezika, potpuno podrzavam i toplo preporucujem (i samoj mi je pohadjanje skole jezika omogucilo da upisem Filoloski fakultet i da se sada bavim ovim poslom).
    Jedino sa cim nisam saglasna je da je nastava 1 na 1 jednako raznovrsna i zanimljiva kao rad u manjoj grupi ili velikom odeljenju, prosto zato sto ne pruza toliko razlicitih elemenata u radu. Sa druge strane (ali kao sto rekoh, tekst se nije bavio time), za motivisanog pojedinca i takva nastava ima prednosti u odnosu na grupu.

  3. Jelena kaže:

    Dajem casove par godina i zakljucujem da deca koja uzimaju casove u vecini slucajeva su kod ucitelja koji ne zeli da daje dodatna objasnjanja a ona sporije zakljucuju i potrebno im je provezbavanje kod kuce,sto ti roditelji ne umeju ili nemaju vremena. Individualni rad mi pruza veliko zadovoljstvo jer mogu da se pripremim samo za tog djaka i odradim nastavnu jedinicu na nacin koji mozda u velikom odeljenju ne bi bio izvodljiv. Uzivaju deca, uzivam i ja 🙂

  4. m kaže:

    Bravo jelena i ja radim sa decom i dajem casove tacno je da u skoli ne dobiju dodadtna objasnjenja.

  5. Duska kaže:

    Zdravo svima! Do sada sam odrzala nekoliko privatnih casova nemackog ( jos sam student) svojoj sestricini, i rezultati su bili dobri jer me jako voli pa me je pomno slusala, Medjutim, da li bi neko mogao da me posavetuje na koji nacin da odrzim individualni cas, a da u ptanju ne bude frontalna metoda i da cas ne bude dosadan i naporan detetu? Hvala!

  6. jedna nastavnica (i mama) kaže:

    Dobar dan svima, radim u školi već 25 godina, a držim i privatne časove. Moje iskustvo je da ništa ne treba shvatati zdravo za gotovo. Ima dece koja ne slušaju jer će sve naučiti na privatnom času, ima i dece koja jednostavno bolje shvate kada su sami sa nastavnikom, ima i nediscipline i haosa na času, ima i nastavnika koji se ne trude, ima svega. Jedino je sigurno da nema pravila. Svaki roditelj treba da dobro razmisli šta je najbolje za njegovo dete i da mu to pruži koliko može.
    Jedan primer iz lične prakse: učenica 7. razreda na privatnom času mi kaže da njena nastavnica ništa sa njima ne radi. Tražila sam da prelistam njenu školsku svesku i vidim šta onda rade.Našla sam istu lekciju sa podvučenim naslovom i sa više primera urađenih na času. Na moje pitanje: “Šta je onda ovo?”, odgovor je bio: “A, to, nisam znala da je isto!” A
    naslov isti kao u knjizi. Ili, kod mene dolaze druga deca na privatni, a moja školska idu kod drugog jer ja ne znam!
    Mislim da je besmisleno dalje o tome pričati. Inače, moja rođena deca ponekad uzmu neki privatni čas da provežbaju ono što im mi ne možemo pomoći.

    1. Roditelj kaže:

      Postovani, Vas komentar je dosta objektivan. Mi imamo dete sesti razred, koje ide na privatne casove iz Matematike, Srpskog jezika, Engleskog jezika, Nemackog jezika i Fizike. Mislim da u nasem slucaju je problem, svakako bi mogao vise da pazi na casu, dodatnu nastavu nastavnici u skoli ne odrzavaju, gradivo brzo prelaze, sva ocenjivanja se svode na testove, gde se ne snalazi bas najbolje, mislim da bi bolje znanje pokazao da ga nastavnik propita. Zasto ne paze na casu je pitanje za nastavnike. Pored toga imamo i dete drugi razred. Koje svakodnevno ima testove, domaci radimo kod kuce u proseku 3h. Vrlo cesto se desava da oblast koju su radili pre mesec dana pa je ponavljaju, moram ponovo da objasnjavam, jer je zaboravio. Moje misljenje je da podjednako postoji krivica i sistema obrazovanja i nastavnika i ucenika i roditelja. Pitam se svakodnevno, kada se osvrne na skolstvo koje smo mi imali, kako smo dosli do opsteg nezadovoljstva nastavnika, ucenika i roditelja.

      1. Natasa kaže:

        Moje iskustvo….Imam dve cerke koje idu u srednju skolu u Holandiji. Razlika izmedju njih je godinu dana. Inace njihova srednja skola je po nivoima i obadve pohadjaju najvisi nivo ( 6 godina traje ) koji im omogucava nastavak skolovanja na nekom zeljenom univerzitetu. Naravno sa viseg na nizi se lako pada, a sa nize na visi vrlo tesko prelazi. Manje vise i jednoj i drugoj isti nastavnici predaju, ali ako bi nerealno sudila po starijoj koja je IV godina rekla bi …. u toj skoli niko nista ne radi, sveske su uglavnom prazne, tu i tamo uradi domaci kad podviknem, ni ne vidim je kad uci. Pametna je i u skoli moze dosta da nauci, ali iz godine u godinu sve manje uci, a i prosek je sve nizi od 7,3 srozao se na 6,2 …. ovde nema `sve petice` vec prosek srednja ocena. Ali zato su kod mladje pune sveske i sto je najinteresantnije njene sveske svi traze, a u ovim vremenima lako je napraviti kopiju. Svi imaju mogucnost i pravo da kontaktiraju nastavnike i konsultuju se. Starija ce kontaktirani nekog nasatvnika putem maila da u ime razreda pomeri test, dok mladja redovno kontaktira i prijavljuje nastavnicima greske u knjgama i pri tome im posalje tacno resenje. Ima obicaj i da pita neko pitanje koje je interesuje, onda oni odreaguju a na sledecem casu svima skrenu paznju na greske iz knjige. Pri tome ni jedna ni druga se ne zale nesto da imaju losih nastavnika, ima super nastavnika i kako one kazu `onako` a moj utisak kao roditelja je sudeci po mladjoj da su svi nastavnici super, sto se ne bi moglo zakljuciti po starijoj. Inace mladja ima prosek blizu 8,5 sto je inace prava retkost. Iako starija ima primer u kuci kako treba, ima muza i mene koji joj maksimalno zvocamo da treba samo malo vise da se angazuje i uci, nista ne pomaze ona ima svoj odnos prema skoli i svoju mantru `moze se i ovako`. Cak i shvata da ona sve manje vise zna i razume, ali da joj nedstostaje vezbanje i sigurnost kao bi na testovima brze i bez mnogo razmisljanja odreagovala i uradila vise i kako bi joj ostalo vremena za kontrolu, ali opet nista ne poduzima po tom pitanju, sve se ipak svodi na kampanjsko ucenje da odradim za prolaz.
        Najveci je ipak problem u samoj deci, u decjem karakteru ili mogucnostima, i to se moze malo korigovati, ali ne previse. I da se razumemo ovde je popularno da deca imaju tutora u srednjoj skoli. To nisu casovi, vec odlazis par sati kod privatnog nastavnika (u isto vreme moze ih biti i 5/6 svako sedi u svom cosku i radi) gde radis domace, on ti oduzme telefon, a ti imas mogucnost da ga pitas ako ti nesto nije jasno. Naravno to se placa. Jasno je da tutore nemaju deca koja vaze za najbolje, vec deca sa losijim karakterom, bez nekih ambicija, i sa manje mogucnosti i sposobnosti, sa roditeljskim ambicijama.
        U ovom sistemu gde uvek pa cak i putem maila mozes nastavnika pitati za extra objasnjenje, suvisno je govoriti da su nastavnici losi iako verujem da postoje i takvi. Generelno da bi dete nesto pitalo nastavnika, mora dosta i da zna, a i da ima interesovanje, ako to ne postoji, onda mora da odlazi na casove gde nastavnik utvrdjuje sta on ne zna a sve ostalo je ubrizgavanje i uspricavanje znanja za ocenu, a ne sticanje i osvajanje znanja za sebe.
        Ja nekako volim da kazem …. najbolji imaju mogucnost konsultacija/diskusije gde god se nalaze ( skola, univerzitet, predavanje, kurs ) ostali moraju da placaju casove i tutore.

  7. Dragana kaže:

    Kada moje dete i njegovi drugari iz razreda na casu matematike traze objasnjenje (on je odlican ucenik inace) dobiju odgovor : “To vec treba da znate sami”. Ali bas svaki put. U pitanju je srednja skola. Redovno placamo privatnog profesora i on detetu sve lepo objasni i vezba sa njim.

    1. Natasa kaže:

      Vec sam pisala u prethodnom komentaru pa da dodam, i moja mladja cerka koja voli da pita je znala da naleti na nastavnika sa takvim odgovorom, ali ona je sigurna i samouverena da zeli objasnjenje, pa kaze…”mozda ali ja ipak ne znam pa vas molim da mi objasnite”, jednostavno ona je uporna i tera do kraja, a cak je spremna da bude i agresivna. Nemam savet, jer to je ona, mislim da mozda detetu mozete reci da bude uporno, ali to je ipak stvar karaktera deteta.

  8. Alex kaže:

    A sta kada nastavnik kaze pitajte privatne nastavnike ionako ih svi imate? To je slucaj u nasoj skoli.

  9. Jellena kaže:

    Kod mene mogu da pitaju sta god im nije jasno. Kad zavrsim predavanje uvek pitam da li ima pitanja, a oni me pitaju da li mogu da idu kuci. Drzim redovno dopunsku nastavu na koju retki dolaze, mogu da me pitaju preko fb-a bilo kada jer im odgovaram preko telefona, ali deca to retko koriste. I onda mi dodje roditelj i kaze kako ja ne objasnjavam, kako ne odgovaram deci na pitanja i kako njegovo dete ide na privatne casove i opet kod mene ima jedinicu!!!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama