Dragi roditelji, retko koji nastavnik danas će odbiti da i po nekoliko puta objasni Vašem detetu ono što mu nije jasno. Naravno da ima i takvih, ali na nivou statističke greške (ovo govorim iz ličnog iskustva, odnosno posle pet godina rada u tri kolektiva). Većini nas je drago kada dobijemo povratnu informaciju od učenika, pa makar ona bila i negativna, makar morali nešto da objašnjavamo i deset puta.
Ono što se najčešće dešava je da učenici ne prate čas, a posle, ili i dalje nisu zainteresovani da nauče, ili se stide da kažu da im nešto nije jasno jer to sugeriše da nisu pratili na času. Nekad ohrabrivanje, od strane nastavnika, da se izjasne po pitanju nastavne jedinice deluje ali je češće odgovor ćutanje i ignorisanje.
Moj iskren savet je da se angažujete tako što ćete ohrabrivati dete da pita kada mu nešto nije jasno (što povlači za sobom da će biti motivisanije da se uključi u tok časa), ili da sami dođete da porazgovarate sa nastavnikom ako se dete žali da ne shvata gradivo, umesto da po automatizmu decu šaljete na privatne časove. Ono što time postižete, osim finansijskog gubitka, jeste da se učenik jos više isključi na školskom času jer zna da će mu ISTO to biti kasnije objašnjeno na privatnom času. A verujte, u pitanju su iste informacije, samo što školski čas može biti zanimljiviji jer pruža mogućnost za interesantnije metode i oblike rada (da učenici sami zaključuju, individualno, grupno ili u paru, i td.), a privatni čas se svodi na tradicionalnu frontalnu metodu gde je predavač centralna figura časa i suvoparno izlaže gradivo, što školstvo danas pokušava da izbegne i zbog čega je deci škola toliko ,,dosadna“.
Da ponovim još jednom, plaćanje privatnih časova samo ohrabruje učenike da na školskom času ne prate. Takođe, osiromašuje potencijal učenika da prevazilaze komunikativne probleme tako što će se izjasniti ukoliko nešto ne razumeju, a to je veština koja će im služiti u svakoj vrsti poslovanja kasnije u životu.
Tatjana Stanković
Izvor: pancevljanka.blogspot.com