Професор Милица Новковић: Родитељи плаћају своје грешке у трећој, четвртој години свог детета јер не могу да га обуздају!
У традиционалној породици нема поткупљивања деце, каже професор Милица Новковић
Временом нам је наметнуто насиље, поткупљивање деце као васпитна метода што ништа добро не може да донесе.
Родитељи већ сад плаћају своје грешке у трећој, четвртој години свог детета јер не владају децом, пише БГонлине.
„Где је батина, ту је страх, где је страх – љубав не ниче. Где је “шаргарепа” – ту је интерес, где је интерес – љубав не цвета“, поручује професорка Милица Новковић која је цео свој радни век провела у раду са децом.
Данас је она у пензији, али не одустаје од своје мисије да родитеље подсећа на то да је васпитање деце највећа уметност у којој су за успех потребни таленат, рад и неизмерно много љубави.
„Ми смо врло скроман народ, а модел васпитања на овим просторима је традиционалана породица из какве и сама потичем. У њој нема поткупљивања деце, јасно се знају правила, има казне и грдње, али кад дете одрасте схвата да му родитељи желе добро. Временом нам је наметнуто насиље, поткупљивање деце као васпитна метода што ништа добро не може да донесе.“
Професорка подсећа да је у традиционалној породици дете морало да поштује правила, није било већих проблема, деца су слушала и брзо схватала да су учитељ и родитељ у складу једни с другима.
„Деца се већ рађају са унутрашњом мотивацијом, добротом, клицом љубави у себи. Родитељи не треба то да мењају, али чине то чим дете убаце у процес „дресирања“ штапом и шаргарепом,“ каже Милица Новаковић и додаје да су данас родитељи и деца „чиповани“ јер без награде деца неће ништа да ураде.
Имају искривљену свест, а родитељ је у свему томе на граници да одустане од свега.
„Родитељи већ сад плаћају своје грешке у трећој, четвртој години свог детета јер не владају децом. Технологија, таблети и телефони имају контролу над најмлађима. Деца од 6 месеци којој гурамо таблете у руке одрастају у људе са много проблема. Данас чак и зубар има контролу над нама,“ примећује Милица.
„Прво зубар пита родитеља да ли је детету обећао нешто да би мирно седело у столици. Ако нисмо обећали морамо сести с дететом у зубарску столицу и стегнути га чврсто. Таквим понашањем нисмо у могућности да развијемо изворне потенцијале детета. Нове генерације већ говоре „који брак, не долази у обзир“. То већ сад причају и деца од 12 година.“
Аутор: Бранка Гајић
Извор: www.bgonline.rs