Помислите само, након што сте испунили кућу различитим “паметним” играчкама, колико дуго се ваше дете стварно игра са сваком од њих пре него што је остави и пређе на другу? Колико пута вам дете каже да му је досадно?
Најпродаваније играчке су оне које праве неку врсту буке (музика, звукови, гласови) и захтевају веома мало когнитивне или креативне игре. Стручњаци кажу да уз овакве врсте играчака деца, уместо да уче и откривају више као што би то њихови родитељи желели, у ствари заборављају основну сврху детињства – игру.
А како сте се ви играли? Највероватније сте пуно времена проводили напољу или били ограничени на неколико играчака у соби које су вас терале да се ослоните на сопствену машту како би вам прошло време. На овај начин ви сте, у ствари, проводили време у правој игри.
Шта је “права игра”?
За разумевање појма игре најбоље је почети од једноставне чињенице да игру дете не треба да учи. Исто тако је важно знати да не постоји одређени начин играња, најбољи је онај природан. Игра настаје спонтано и детету је потребно веома мало “реквизита” да би се заиграло. Међутим, деца су данас преплављена шаренилом, буком, ликовима из свакаквих цртаћа и толиким играчкама да више не знају како да се играју сама, да се забаве и обоје њихов свет маштом.
Игра означава активност. Она деци омогућава да схвате свет који их окружује, да решавају конфликте, вежбају говор и постану сналажљива људска бића. Различите студије су показале да су данашња деца, чак и она која се сматрају надареном, много мање користе своју машту и теже каналишу своју енергију. Зашто? Стручњаци кажу превише играчака и недостатак појединих активности као што су скакање, ротација, а касније кликери, ластиш, жмурке, итд. недостатак тзв. заборављнеих игара.
Прихватите изазов:
Уклоните све гласне, досадне и сувишне играчке из собе вашег детета. Оставите коцкице, бојице, папир и друге играчке које захтевају од њих да буду маштовити. Или једноставно му дајте пластичан прибор и пластичне тањитре из кухиње. Када су препуштена сама себи деца улазе у свој свет претварања који их забавља сатима (без телевизије) и укључују се у праву активност – игру.
Убрзо ћете видети да што се више буду ангажовали на овај начин то ће им мање бити досадно. Одуприте се вашој жељи да будете савршен родитељ куповином “свега” и дозволите детету да се игра онако како жели, без спутавања вашим очекивањима, и оно ће развити сампоуздање и сналажљивост који ће у супротном недостајати.