Један од најпопуларнијих стручњака за рани развој интелигенције код деце, др Ранко Рајовић, одржао је предавање „Родитељи, пробудите се! Грешке се тешко поправљају!“ на коме је говорио шта је кључно за развој деце…
Сат и по духовито-интелигентног предавања доктора Ранка Рајовића, једног од најпопуларнијих стручњака за рани развој интелигенције код деце, чији се програм учења „Никола Тесла центар“ спроводи у 20 држава, пре нелолико дана је на тренутке изазивало салве смеха међу публиком у пуној дворани загребачког хотела „Антуновић“. На предавање под називом „Родитељи, пробудите се! Грешке се тешко поправљају!“, у организацији хрватског Вечерњег листа углавном су дошли млади родитељи, боље речено мајке, али било је и доста старатеља и педијатара. Рајовић, интерниста из Новог Сада, био је и председник Менсиног светског одбора за даровиту децу, а проучавању развоја деце окренуо се јер се многа открића из медицине не примењују у педагогији.
Зашто су источњаци паметни
Најважнији период развоја мозга детета је од рођења до треће односно до седме године живота, па је у том узрасту важна рана стимулација, која код деце развија функционалне делове мозга. Али, то не значи, додао је, да треба децу с четири године учити математику. Неке земље рану стимулацију погрешно схвате па шаљу децу у школу с четири-пет година. Проблем је, тврди Рајовић, што деца не повезују информације јер уче напамет као папагаји. Према последњем ПИСА тесту само је Финска из Европе у светском врху у којем због ране стимулације доминирају деца из источне Азије, Јужне Кореје, Јапана, Кине, Хонг Конга…
„Финска тражи други модел у образовању да стигне те земље, а ми бисмо копирали фински модел. Кинески модел је за Кинезе, фински за Финце, а ми морамо знати како мозак ради па у складу с културом и традицијом помоћи развоју детета. Кад бисмо сада све променили у васпитању и образовању, можда бисмо земље источне Азије сустигли за 15 година. А ми не мењамо још ништа и имамо све више ученика са когнитивним испадима, дисграфијом, дислексијом, 50 одсто деце са поремећајем фине моторике, а 70 одсто с равним стопалима“, набрајао је Рајовић.
Мала деца инстинктивно раде оно што је важно за развој мозга па се врте у круг, скачу, а родитељи им то бране јер се боје да не падну… Међутим, неки родитељи важност вртења схвате буквално и погрешно. Рајовић је у једном вртићу запазио девојчицу да стоји по страни јер ју је мама вртела два дана.
„Казала ми је: „Мама ме је ставила у татину столицу од компјетера и вртела. Рекла ми је да ћу бити паметнија…“, испричао је. Говорио је и о важности кретања и да се мозак највише развија у трчању, али не по равном него преко камена и потока, како смо се пре и кретали.
Само сте ви родитељи!
„Зашто Усеин Болт пређе 13 метара у секунди? Као мали сваки дан је трчао низбрдо јер је имао задатак да стигне лопту пре него што падне у море…“, казао је. Штетност видеоигрица за мозак деце Рајовић је дочарао згодом са сином коме је допустио да игра игрице два дана у недељи по пола сата.
„Ви сте родитељи и ви правите оквир. Деца не могу сама себи да поставе границе, поручује.
Шта родитељи и школа раде добро, а где греше:
1. Не учењу напамет
Деца данас уче репродуктивно, не повезују информације и нису научена да мисе, зато су лошији од Азијата.2. Превише заштићени
Презаштићена деца постаће биолошки инвалиди. За мозак је добро кад их тате у игри бацају у ваздух.3. Важно је кретање
Чак 70 одсто деце има равно стопало јер су неактивна. А кретање је важно у развоју мозга.4. Вртење је пожељно
Родитељи не дају да се дете врти да не падне, а дете инстинктивно ради оно што му је важно за мозак, скаче, ротира се.