Iako većina roditelja voli svu svoju decu, svako od dece je osetljivo na svoje mesto u porodici.
Iako braća i sestre u proseku genetski liče 50 posto, te ih često odgajaju isti roditelji u istim uslovima, pohađaju iste škole i dele mnoga iskustva, često su slična kao bilo koja druga deca koja žive u istom gradu. Mnogi se zato pitaju zbog čega deca iz iste porodice znaju biti toliko različita?!
Proučavajući porodične odnose i odnose među braćom i sestrama, pokazalo se da se u nekim porodicama braća i sestre trude da budu što različitiji jedni od drugih, jer pokušavaju pronaći svoj originalni identitet i mesto u porodici.
Iz dečje perspektive, ako je stariji brat sjajan u školi, moglo bi biti lakše privući pažnju roditelja tako da se prebace u sportske aktivnosti umesto da isto imaju samo dobre ocene. Na taj način čak i najmanje razlike mogu s vremenom postati velike razlike.
No i roditelji mogu imati ključnu ulogu. Na primer kad roditelji primete razliku među decom, deca bi mogla pokupiti roditeljsku percepciju i verovanje o tim razlikama, čime će na kraju samo povećati i jače naglasiti te razlike.
U svrhu istraživanja te teorije, provedeno je istraživanje na 388 tinejdžera koji su prvo ili drugo dete u porodice s dvoje roditelja, kako bi se proučile njihove razlike u školskim postignućima.
Majke i očevi su pitani da li smatraju da njihova deca imaju različite mogućnosti, te ako je to slučaj – koje je dete sposobnije. Takođe je prikupljen popis ocena iz škole.
Roditeljska očekivanja utiču na dečija postignuća
Analiza je pokazala neke zanimljive rezutate: roditelji su često verovali da je starije dete bolje u školi, i to čak i u slučajevima kad ono nije, u proseku, dobijalo bolje ocene.
Razlog bi mogao biti što roditelji imaju veća očekivanja od prvorođene dece ili što je, u bilo kojem trenutku, starije dete imalo više obaveza oko škole od mlađeg
No postojala je i izuzetak u ovom slučaju: u porodicama u kojima je starije dete bio dečak, a mlađe devojčica, roditelji su smatrali da njihova kći sposobnija. U stvari, u tim obiteljima je mlađa sestra češće dobijala bolje ocene.
Takođe je dokazano da na roditeljsko poimanje dečjih sposobnosti nisu uticale njihove ocene u školi, nego su roditeljska verovanja o različitim sposobnostima među decom više uticala na njihove kasnije razlike u školskim postignućima. Drugim rečima, kad su roditelji verovali da je jedno dete sposobnije od drugoga, ocene tog deteta su s vremenom stvarno postajale bolje od bratovih tj. sestrinih.
Iako smo očekivali da će ocene dece i verovanja roditelja o mogućnostima njihove dece međusobno uticati jedno na drugo, pokazalo se da se roditeljska očekivanja nisu puno menjala ni tokom tinejdžerskih godina.
Umesto toga, iako su se menjale razlike u ocenama među decom, roditelji su ih i očekivali. Na taj način su roditelji svojim očekivanjima ustvari mogli poticati razvoj razlike među decom.
Iako većina roditelja voli svu svoju decu, svako od dece je osetljivo na svoje mesto u porodici. I premda roditelji žele pokazati svoju ljubav prema deci, moraju biti svesni da način na koji se odnose prema njima, tj. čak i najmanje razlike koje čine među decom imaju itekako velik uticaj na to kakva će deca biti, uključujući i njihov razvoj i prilagođavanje, ali time su uticali i na njihovu vezu s bratom ili sestrom.
Neka istraživanja sugerišu da neslaganje među decom često proizlazi iz toga što žele pokazati koliko su međusobno različiti, te koliko su vredni roditeljske pažnje baš takvi kakvi su.
Izvor: .kurir.rs