Želim da predstavim proces učenja, vežbanja i provere znanja kako bih malo približila javnosti šta se dešava po školama. Prve dve etape će biti urnebesno dosadne jer sam morala da se do detalja vežem za konkretan primer.
1. Etapa – Obrada i uvežbavanje. Nastavnik sam engleskog jezika. Radimo razliku između prostog i trajnog sadašnjeg vremena. U pitanju su dva vremena koja se učestalo koriste i u govoru i u svim pisanim oblicima engleskog jezika, dakle ne podučavam ih nečemu što neće koristiti.
Kako se grade ta dva vremena su već učili (ali ne i naučili, videćete zašto), te prvo odvajam dva časa da ih podsetim, odnosno ponovo obradim građenje prostog i trajnog sadašnjeg vremena. Viču da im nije jasna promena glagola TO BE. Pokušavam da im objasnim da, nažalost, tu nema objašnjenja, već se uči napamet, odnosno usvaja kroz vežbu i upotrebu (napravim paralelu da se ne može objasniti promena glagola JESAM u srpskom jeziku, već mora da se usvoji na isti način). Smišljam stotine primera, nalazim i o svom trošku kopiram što interesantnije materijale za vežbu, najavljujem test i odvajam dve nedelje za uvežbavanje razlike. Časovi izgledaju tako što je 30% odeljenja već shvatilo i dosadno im je, a 70% se upinje svom snagom da mentalno budu na nekom drugom mestu i ne prate šta se dešava na času, dok ih ne prozovem da uz moju pomoć urade vežbu, izvedu dijalog ili nešto slično, a i tada su prisutni samo tih par minuta i čini mi se da se ulažu svestan napor da zaborave i to što su instant shvatili što pre.
2. Etapa – Provera znanja. Prošlo je dve nedelje, mole me da odložim test pošto nisu spremni. Odlažem test i još nedelju dana vežbamo. Dajem test i pola odeljenja dobija jedinice (za dva tačna odgovora od 15 dajem dvojku). Po Pravilniku o ocenjivanju, kada više od pola odeljenja dobije jedinice, mora da se poništi test, što i radim, zakazujem dopunsku i naredne dve nedelje sedim sama u učionici i nadam se da će učenici kojima sam predložila da pohađaju dopunsku nastavu doći. Posle te dve nedelje ponovnog uvežbavanja na regularnim časovima jer niko nije došao na dopunsku uz neverovatnu lepezu izgovora, ponovo dajem test i opet pola đaka dobija jedinice. Verujte mi, da su 15% vremena pratili na časovima, svi bi imali petice. E, sada sam već stisnuta vremenom, zakonski sam obavezna da imam četiri ocene u toku polugodišta a prvu još nisam dala posle dva meseca zbog opisane situacije, tako da svima koji su dobili jedinice dajem dvojke i upisujem ocene u dnevnik.
3. Etapa – Želje, čestitke i pozdravi. Sada kreću roditelji. Taman da gricnem užinu na petominutnom odmoru jer sam naredna tri odmora dežurna, dolazi dvoje roditelja, prvi viče da ja ne znam još ko je on i njegovo dete, a drugi se žali kako nisam priznala odgovor ARE DOING, a tačno je napisano. Ja objašnjavam da je napisano ćirilicom, te da nijedan čovek sa engleskog govornog područja ne bi razumeo šta tu piše, kako bi mi roditelj objasnio da mu ne solim pamet jer on zna engleski iz filmova i da je to tačno. Na kraju ovog divnog dana me direktor poziva u kancelariju i kaže: ,,Aman, šta je tebi, priznaj to ćirilicom i daj trojke-četvorke umesto dvojki, neću da imam problema sa inspekcijom.“ I ja priznam, i dvojke pitam da mi kažu pet reči na engleskom po izboru i dam im trojke.
4. Etapa – Tuga pregolema. Najgore je što nije meni žao sebe, nego dece. Ja sam taj engleski naučila, usavršavala na fakultetu i u Americi, usavršavam ga i dalje čitanjem, komuniciranjem sa prijateljima iz Amerike i prevođenjem. Ali će sve te petice i četvorke nekada hteti da pročitaju propozicije konkursa na 99 design-u, poželeće da prevedu recept, odgledaju film, koriste stranu literaturu kako bi se profesionalno usavršili, pogledaju sample za propratno pismo za konkurs za posao, a neće moći, jer ja sa ovim zakonima i razumevanjem roditelja mogu samo da statiram u tom filmu njihovog onesposobljavanja.
Tatjana Stanković
„nisam priznala odgovor ARE DOING, a tačno je napisano. Ja objašnjavam da je napisano ćirilicom, te da nijedan čovek sa engleskog govornog područja ne bi razumeo šta tu piše, “
E sad, pitanje za naše dvoazbučnike: Da li će i jedan čovek sa engleskog govornog područja razumeti PAZI PONOR abecedom? Za druge znamo i brinemo o njihovom jeziku i pismu a o našem?
Poštovani, ovde se ne govori o očuvanju srpskog jezika, već o savladavanju pravila engleskog. Mada, ovde mi se čini da je u pitanju čist bezobrazluk, jer mi je neverovatno da neko posle najmanje pet godina učenja nije uspeo da zapamti na kome pismu treba da piše. Engleski je najkorisniji od svih jezika koje dete može da nauči u školi. Potencijalni poslodavci vas više ne pitaju koje jezike govorite, nego engleski i još koji jezik.
Ljubiša, vama NIJE LAKO, samo to mogu da kažem :))
Niste razumeli, očigledno, jasno i pametno je napisao.
Ljubiša, pišete gluposti.
„Dvoazbučnike“? E moj Ljubica, ti si izgleda od onih sa dvojkama kod ove koleginice jer ne znaš da je azbuka jedna. Ono drugo je abeceda Ljubiša. Pročitaj malo bar Gugl pre nego što komentarišeš. Zato i jesmo tu gde smo jer se neadekvatni guraju gde im mesto nije.
Koleginice, bravo za tekst! Mene licno najvise nervira ono „prevodi sve filmove…cudi me da nezna u skoli“…
„nezna“!???? Ako prosvjetni radnik ne zna srpski jezik , kako da nam djeca znaju engleski! ? Jadna naša djeca i sa ovakvim nastavnicima i „pametnim“ roditeljima! Toliko!
Jeste li vi čuli za onu anegdotu:stoje Turčin, Nemac, Srbin i Francuz u Hanoveru na sajmu tehnike i sporazumevaju se nekako na engleskom i rukama i nogama uz google translate, smeju se i dogovaraju. Britanac stoji pored njih, ne razume ni delić razgovora i gunđa kako svi upropašćuju njegov maternji jezik. A kad vidi tu ćirilicu, bar neće ni znati da je i to engleski 😉
Cista realnost
Sve u detalj tacno opisano. Ja imam srecu sto predajem u srednjoj, pa imam i ‘pametnijih’ odjeljenja, i sto me ne zove direktorica da me tjera da im poklanjam ocjene (zasad, ova). I nije mi zao onih sto ih sistem zaglupljuje, jer to njih i njihove roditelje super odusevljava, vec pametnih sto ce sutra morati s njima zivjeti i dijeliti sudbinu.
Koleginice,cestitam na hrabrosti da iznesete sve one probleme sa kojima se susrecemo!
Nažalost, slični scenariji su slični u školama širom zemlje. Roditelji i učenici, pa i čitav sistem nipodaštava nastavike i uloga nastavnika još malo pa će biti svedens na prosti baby-sitting. Cilj je zabaviti decu po svaku cenu, obrazovanje je postalo samo sporedna stvar u tom procesu. Pitanje je kako pronaći motivaciju za rad u takvom sistemu i kako ustrajati u toj borbi protiv vetrenjača?!
Jednostavno, građanskom neposlušnošću nastavniika, štrajkom i odbijanjem rada u takvim uslovima.Sami smo krivi što smo to sebi dopustili.
Zivim u Holandiji i bez obzira na znanje moje dece ispisala bi decu nakon mesec dana iz skole u kojoj su ovakva pravila….nastavnik beskicmenjak, moze da zna savrseno engleski ali nju djaci trunku ne postuju. Razgovori sa roditeljima se ne obavljaju u prolazu na pauzi i nenajavljeno bez prisistva dece, vec u zakazano vreme u prisustvu dece. Skolske knjige u Holandiji bez obzira o kom jeziku se radi su samo i iskljucivo ispunjene dijalozima, sa vrlo primamljivom svakodnevnom tematikom privlacnom deci. Kontrolni se obavljaju iza svake oblasti….prvi laksi ( sve nepoznate reci se moraju znati napamer, recenice mogu naravno biti i drgacije formulisane od onih u knjizi ) ,,,, nakon toga sledece nedelje sledi teza provera skoja obuhvata i gramatiku. Ocenjivanje od 1-10 jedno pogresno slovo je 9,5 ….. i tako sve do 1…negativna je 5,4 , a 5,5 je pozitivna . Ne desava se da vise od pola razreda ima negativne. Osim toga povremeno se deci daje i nenajavljen test „slusanja-razumevanja“ nakon cega odgovaraju na pitanja. Vrlo jednostavno zauzmes stav na pocetku, saopstis pravila ponasanja i sve funkcionise. Ko ne slusa, prepisuje i sl. bice izbacen-udaljen sa casa. Samo valjda u Srbiji ste izmislili da dete ne smes da izbacis sa casa, jer to nema nigde u svetu. Laz verujte mi, i moje dete je bilo izbacivano sa casa geografije, ali s punim pravom i zasluzeno.
Oduševio me Nataša vaš tekst. Ja ne mogu da razumem kako i ko je dozvolio u Srbiji da ne možeš da izbaciš sa časa učenika koji ometa čas ili prepisuje na proveri znanja? To je ludilo! Zato nam i jeste tako. Otud i bahata deca, zajedno sa bahatim roditeljima. Niko „normalan“ neće vaspitati dete da bude bahato i nevaspitano u školi po nekakvoj definiciji. Čoveka a pogotovo dete prati „prokletstvo“: ako mu se bilo šta pruža – uzeće na sebi najlakši način. Svaki čovek bi ukrao ako ima mogućnosti, svako dete bi u školi prepisalo ako ima mogućnosti.
Nedopustivo je pričati samo o pravima dece a ne pričati (ali konstatno jer deca se ne vaspitaju samo jednom rečenim nego stalno, jer su to deca) o njihovim obavezama. Mislim da su nas pogrešni stavovi doveli tu gde smo sad. Nisu deca „sve manje inteligentna“ – čak šta više još su pametnija čim je „takva“ situacija u školama o kakvoj se priča svakodnevno. Oni samo koriste „gužvu“ dok mi svi „ludujemo“ u sopstvenim problemima.
Radi se baš o pravima dece – one dece koja su normalna i normalno vaspitana, da ne varaju, da ne lažu, i da se ne pretvaraju! Takva deca se unižavaju poklanjanjem ocena i ujednačavanjem s decom koja su manje sposobna, varaju i pretvaraju se.
Nataša,svaka Vam čast!Ja radim u školi i dok sam ovo čitala vise me nervirala koleginica bez stava nego razmažena deca i njihovi roditelji!Ako neko mora da ponavlja test dva puta,a pritom postavlja onako niske kriterijima za dva,treba da se zapita da li je za ovaj posao,ne u stručnom,već u pedagoškom smislu!
Nastavnik/profesor MORA da bude autoritet učenicima.
On MORA da zna kako se od roditelja i drugih štite date ocene.
Direktor NEMA pravo da se meša u ocenjivanje nastavnika ako:
– nije posećivao časove „problematičnog“ kolege da se SAM uveri gde/da li postoji problem i time zauzme objektivni stav.
– Direktor sa pedagogom i psihologom bi trebalo da prisustvuje i časovima kada se predaje, utvrđuje i ocenjuje.
– Direktor je DUŽAN da prisustvuje roditeljskom sastanku i javno zauzme stav pred roditeljima, ako utvrdi da je nastavnik u pravu;
Koleginice, Vi definitivno niste uspeli da izgradite svoj autoritet čak ni kod kolega/direktora. Ne gradi se autoritet smanjivanjem kriterijuma ocenjivanja, već DOSLEDNOŠĆU – za dvojku mora da se ZNA!
Koleginica ruskog jezika
Svima koji su dobili jedinice upisuje dvojke, a posle razgovora sa direktorom za pet reči po izboru đaka daje trojke?!
Koliko god da se usavršavala u Americi, koleginica ne treba da radi u školi. Bez ličnog i profesionalnog integriteta može samo da upropasti generacije.
Postoji izreka : „Ne bacaj bisere pred svinje“. Vuk karadzic zabelezio i nama preneo.
Posvetite se onim 30% ucenika koji hoce da uce i trude se. eto srece i zadovoljstva.
A pade mi jos jedna izreka : Konja mozes da dovedes na pojilo ali ga ne mozes naterati da pije.
Sve najbolje !
Poštovana profesorka, potpuno Vas razumem. Delim isto iskustvo ali sa svojim studentima na fakultetu.