Одећа коју носе, храна коју једу, време у које одлазе у кревет, време кад се купају…
Све ово и много више од тога код мале деце контролишу родитељи. Они доносе већину одлука, дајући им сужен избор – да ли желиш сендвич са пилетином или туњевином? Хоћеш ли данас обући зелену или белу јакну?
То је и сасвим логично јер у узрасту од 5, 6, 7 година деца не треба и не могу самостално да доносе већину одлука.
Али, док се окренеш, године прођу и они су већ – тинејџери.
Жуде за већом контролом над својим животом, траже независност, покушавају да развију свој идентитет а утицај родитеља почиње да слаби.
Негде између те борбе коју наша деца воде за своју аутономију и наше жеље да их ипак, колико-толико, држимо под контролом, лежи право бојиште.
Ваш задатак је да оставите понос по страни, спустите копља и дозволите свом тинејџеру да понеку битку и – добије. Не само што ћете осигурати мало мира, већ ћете и своју везу с њим ојачати тиме што ћете им дати део те аутономије за којом толико жуде, пише Raising teens today.
Зато вам предлажемо да изаберете своје битке које ћете предати и оне у којима ћете истрајавати. Предлажемо вам да на ових шест не губите енергију нити да оне буду разлог сукоба између вашег тинејџера и вас.
Битка 1: Обуци јакну/поткошуљу
Напољу је 8 степени, дува ветар и осећај је као да сте на Арктику. Ваш тинејџер креће у школу и – одбија да обуче јакну. Да се ви питате, умотали бисте га да му се само очи виде. Али, немојте.
Махните белом заставицом јер је ово битка коју треба да предате. Између времена кад сте их облачили и кад треба и кад не треба и данашњег дана – они су порасли. Не сасвим, али довољно да схвате сами да ли им јакна треба или не. А ако одлуче да на хладноћу изађу без ње, у неком тренутку ће схватити да је то била грешка. Али, било како било, присиљавањем детета да обуче јакну јер ви сматрате да треба, не добијате ништа. Прво, он ће, вероватно, јакну скинути чим буде знао да га не можете видети. А друго, за стварни свет га не можете спремити тако што ћете трчати за њим и преиспитивати сваку одлуку коју донесе.
Битка 2: Неред у соби
Гомиле одеће по столици, кревету, чак и на столу. мајице које висе из ормана и чаше које по недељу дана чекају да буду опране. Али, ако питате свог тинејџера, вероватно ће му рећи да је њему то сасвим у реду.
Собе наше деце су за њих много више од места на ком ће само преспавати. Они ту проводе време са пријатељима, раде домаће задатке, слушају музику, дописују се са симпатијама и, понекад, беже у свој свет. Иако тај свет нама можда изгледа као депонија.
Важно је да знате да не желимо да вам кажемо да не треба да их подсећате с времена на време да своју собу доведу у ред и не дозволе да им се на шољама од сока скупе мрави. На крају крајева, сувише су велики да ви то за њих радите. Али терати их да им соба буде као апотека, уредна и затегнута, није битка коју је вредно бити.
Битка 3: Мораш да се ошишаш
Дечаци којима се једва очи виде од косе и девојчице које желе да неколико праменова офарбају у розе? Само нормални тинејџери. Време је да се суочите с тим да ваша визија уредно подшишаног дечака и девојчице са кикицама и слатким осмехом – није уједно и начин на који ваша деца виде себе. Имајте на уму да ће се у периоду адолесценције појавити много веће, озбиљније и важније битке које је стварно битно да добијете. А фризура је ретко једна од њих. Као ни њихов начин облачења, све док је у границама пристојног. То је њихов начин да покажу да су своји, да могу да доносе одлуке, да су велики и самостални. Дозволите им, а снагу чувајте за важније ствари. Јер, дубоко у себи, ви знате ко су они заиста.
Битка 4: Ја бих радије био с друштвом
Посао, школа, тренинзи, дете скоро да и не виђате током недеље. И ето коначно те једне слободне вечери кад сви могу да буду код куће заједно, а ваш тинејџер вам долази са изјавом: „Мислио сам да одем с Душаном у школско…“ А све што ви тражите је тих неколико сати недељно. Ма може и само сат. А њима то није уопште важно.
У оваквим ситуацијама имате два избора. Или ћете свог тинејџера натерати да остане с вама, у ком ће случају они невољно бити ту, вероватно гунђајући или полуприсутни, са жељом да вам покажу како сте им упропастили вече, или ћете направити компромис дајући им шансу да сами науче да поставе приоритете и могућност да одаберу колико ће времена посветити породици.
Битка 5: Школа и домаћи задаци
“Јеси ли завршио онај пројекат из историје?“ „Је л питала биологичарка?“ „Стварно је време да почнеш да учиш за писмени из математике!“
И даље их ви подсећате. И даље их пропитујете. И даље се свађате због школе.
Старе навике се тешко губе, али је ово једна од оних узица коју с временом морамо да попуштамо. Осим, наравно, у екстремним околностима кад је детету наша помоћ потребна због посебног стања или дијагнозе. У супротном, пустите их да преузму одговорност. Ако не заврше пројекат или оду неспремни – на њима је да проблем решавају.
Није далеко тренутак кад ће уписати и факултет и кад ви нећете моћи да им дишете за врат за сваки колоквијум. Морају да науче да управљају својим временом, брину о својим обавезама и завршавају своје задатке.
Битка 6: Спавање до поднева
Будни сте већ сатима. Очистили сте кухињу, једна машина је већ завршила прање, опеглали сте туру веша. Скоро ће подне а ваш тинејџер и даље спава.
Ма колико то било фрустрирајуће, пустите.
Прво, њихов унутрашњи сат се померио што значи да су будни до касније него кад су били мала деца. А тинејџерима треба између 8 и 10 сати сна, па чак и више. Уз то, за већину тинејџера, иако ћете можда на ово преврнути очима – живот је пун стреса. Притисак у школи, проблеми у друштву, љубавни јади, осећај несигурности, додатне активности, обавезе у кући. Сан је њихов најбољи начин да се регенеришу и прикупе снагу да сав стрес успешно амортизују.
Будите попустљиви, кад је у питању спавање. Ускоро их чека посао због ког ће устајати рано јако, јако дуго и њихови дани спавања до поднева биће завршени.