Родитељски сукоб око васпитања

У периоду када неко бира партнера за озбиљну везу, често не размишља о томе да ли постоји велика разлика између његовог и партнеровог начина васпитавања деце. Многи људи у том периоду уопште не размишљају о васпитавању деце, сматрајући да се та вештина спонтано, аутоматски, појављује код свакога ко добије дете. Зато може веома непријатно да их изненади појава велике разлике у начину на који мама и тата истог детета покушавају да га васпитају. То често прераста у хронични родитељски сукоб око начина васпитавања детета.

roditeljjМогуће су многобројне разлике у начину васпитавања. Један родитељ може превише да штити дете и да га, по мишљењу другог родитеља, чини неспособним. Чест конфликт је када је један родитељ попустљив и детету пружа љубав без дисциплиновања, док је други строжи и тако се труди да дисциплинује дете.Велике разлике у васпитању мотивишу сваког родитеља да хармонизује задовољење дететових потреба. То значи да, када један родитељ види да онај други детету не даје оно што му је, по његовом мишљењу, потребно, онда му он појачано пружа оно што недостаје. Детету су за правилан развој потребни и љубав и дисциплина, али када један родитељ само дисциплинује, онда онај други то компензује тако што детету пружа више љубави, због чега овај први појачава дисциплиновање, због чега други повећава пружање љубави итд.

Велике разлике чине да оба родитеља мисле да онај други родитељ штетно утиче на дете и да га упропашћује, што код њих покреће природну акцију штићења детета. Последица је да оба родитеља на ситуацију гледају кроз свој „драмски троугао”, према којем је дете жртва, други родитељ је прогонилац жртве, а себе виде као дететовог спасиоца. „Спасавање” може да буде тако што дете склањају од другог родитеља или тако што се супротстављају другом родитељу у покушају „прогањања прогониоца”. Хронични родитељски сукоб око васпитања постаје акутан сваки пут када се једном од родитеља не свиђа оно што ради други.
Како су деца родитељима највиша вредност у животу, веома су снажна непријатна осећања повезана са начином на који онај други васпитава дета. Зато се некада као главни разлог развода наводи управо несагласност око васпитавања детета. На пример, попустљива мајка се одлучила на развод јер не може да гледа како се отац „садистички иживљава” над децом.
За дете је најбоље ако му оба родитеља пружају љубав и дисциплинују га. Начин да млади родитељи избегну или превазиђу сукоб око васпитања јесте да разговарају о васпитању пре рођења детета. У случају да не могу да се сложе, добро је да се образују у овом погледу или да потраже помоћ стручњака који ће им помоћи да се боље оријентишу и изграде заједнички васпитни стил.

Аутор: Зоран Миливојевић

Извор: politika.rs