Руски педијатар говори о томе шта умањује вероватноћу оболевања од вирусне инфекције

Доктор Јевгениј Комаровским, педијатар, едукује родитеље на територији целог бившег СССР-а

Доктор Јевгениј Комаровским, педијатар, едукује родитеље на територији целог бившег СССР-а. Теме које обрађује су разноврсне, од уређења собе, преко свих могућих родитељских стрепњи, дечјих болести, животних ситуација све до удара грома.

Сезона прехлада и вирусних инфекција је у јеку и на помолу је онај период кад су многа деца седам дана у вртићу па две недеље код куће и тако укруг. Наши педијатри саветују сличне мере и мање-више знамо шта би требало, а шта не да радимо, иако се тога мање-више не придржавамо. (Откуда онолика деца по тржним центрима?)

“Не постоје медикаменти који смањују вероватноћу оболевања од вирусне инфекције, већ то чине здрава исхрана, активан начин живота, довољно сна и осмех.”

Као прво и основно ради заштите од вирусних инфекција, др Комаровски наводи боравак на отвореном и избегавање гужве.

„Концентрација вируса под ведрим небом је хиљадама пута мања него у било ком затвореном простору, био то стан, учионица, аутобус“, каже он. Зато би требало два пута размислити пре него што поведемо децу било куда, а да то није напоље. Тужан је призор војска деце на покретним степеницама каквог тржног центра, где хрле у играоницу ‘пошто је напољу хладно’. Тужно је и што ћете од детета које иде у вртић често чути: ‘Данас нисмо били напољу.’ ‘Зашто?’ ‘Паааа, хладно је.’ Сигурно је да васпитачи знају колико је важан боравак напољу и надам се да је све ближи тренутак када ће он уистину постати обавезан и када ће ући у рубрику ‘малтретирање детета’ или бар престати да важи као аргумент, објашњење да је дете лепо обучено па не може напоље.

Прочитајте 5 конкретних савета чувеног руског педијатра:

1. Ако неко у непосредној околини кија, кашље, шмрца – држите одстојање.

2. Прање руку и проветравање просторија не треба посебно наглашавати. И врапци знају да честице вируса опстају сатима и данима у загушљивом, топлом и устајалом ваздуху, а практично истог часа цркавају на чистом, прохладном, влажном и свежем ваздуху.

3. Др Комаровски наводи оптималне вредности ваздуха за просторије у којима се борави: температура 16–22°C, релативна влажност ваздуха – 40–70%.

„Држите се ових граница“, каже он, „ако вам је хладно, обуците се! Не претопљавајте! Одржавајте влагу у просторији. Проветравајте!“

4. Ставите рукавице кад морате да се дохватате нечега на јавним местима (посебна пажња на кваке и држаче у ГСП-у).

5. Влажите слузокожу дисајних путева. Користите капи или аеросоли на бази сланих раствора. Што је више људи у околини, то више капи у нос, али оних на бази сланих раствора и аеросоли. Испирајте уста обичном водом. Слани раствор направите сами: 1 кашичица соли на 1 литар провреле воде.

Ево још неколико докторових запажања и препорука:

Код нас се последњих година све чешће носе маске (одбијам да замислим децу под маскама како чило трчкарају у тржном центру!). Маска, међутим, не спасава здраву особу и нема разлога да је носи ко је здрав.

„Маску носи оболели и на тај начин се умањује његова заразност.“

И веома важна напомена др Комаровског: „Не постоје медикаменти који смањују вероватноћу оболевања од вирусне инфекције. Вероватноћу оболевања од вирусне инфекције умањује здрава исхрана, активан начин живота, довољно сна, осмех и ведро расположење.“

Извор: Детињарије