Rutina, granice, rani odlazak u krevet – 13 navika za odgajanje samostalne i sigurne dece

april 12, 2019

S obzirom na postojanje velikog broja kontradiktornih saveta, današnjim roditeljima izuzetno je teško da pronađu odgovor na pitanje – kako odgajiti stabilno, lepo vaspitano, odgovorno dete?

Objave o “razmaženoj” deci postale su gotovo svakodnevne, a većina odraslih, zrelih ljudi danas ne može da se dočudi kakve su ovo generacije koje stasavaju i kakva nas to budućnost čeka. Izjava da su današnja deca narcisoidna, lenja, nevaspitana ima na svakom koraku.

Dok čita takve članke, jedan mladi roditelj oseća se zbunjeno, opterećeno strahom i pomešanim porukama. Kako ispravno postupiti? U čemu grešim?

Ono što me najviše plaši je to što smo toliko nadvladani strahom od osuđivanja u modernom roditeljstvu da se čini sigurnijim (i mnogo lakšim) ne preduzimati ništa, uključiti televizor i sakriti se u imaginarnom svetu tehnologije.

Foto: Thiago Cerqueira, Unsplash

Postoji ipak nešto što treba da znate.

Osnova za osobine kao što su velikodušnost, odgovornost, uvažavanje, toplina, ljubaznost, marljivost gradi se još tokom ranog detinjstva.

Sad sledi teži deo.

Sve započinje s nama – roditeljima. Deca nisu u stanju da zrelo razmišljaju o tome zašto ne treba da se ponašaju na određeni način, a kamoli da nešto povodom toga preduzmu. To započinje s nama kao roditeljima. Mi postavljamo temelj za odgoj stabilne dece.

Evo 13 jednostavnih načina koji nam pomažu da to uradimo. Vratimo se osnovama.

Granice

Teško je postaviti granice prema deci i pridržavati ih se. To pogotovo važi kad se deca opiru, neprestano vrište ili prete govoreći stvari poput “Mrzim te!” Zapamtite da kad se deca ovako ponašaju, oni ispunjavaju svoje potrebe na jedini način koji poznaju.

Onog trenutka kad vidite da dete smanjuje intenzitet negodovanja i vrištanja, to zapravo znači da je krenulo s procesom prihvatanja granice. Kad je vaša granica u obliku zida (a ne vrata koja zbunjuju povremenim otvaranjem i zatvaranjem), vaše dete će odskočiti i eventualno započeti s radom na zadovoljenju svojih potreba na drugi način.

Svet je vrlo haotično mesto. Granice ne samo da stvaraju osećaj prizemljenosti kod vašeg deteta, nego mu pomažu i u istrajnosti. Zato zapamtite, za to služe cigleni zidovi, ne vrata.

Rutina

Detinjstvo pruža mnoge nove i izazovne sadržaje. Učenje samokontroli, saosećajnosti i kako se sprijateljiti i negovati odnose s drugima. To su sve vrlo VELIKE stvari za decu. Korišćenjem jednostavnih pomagala, kao što su kartice s ispisanim rutinskim zadacima može pomoći deci da se osećaju prizemljeno i opušteno. U stvari, kad su sigurni u to šta mogu očekivati u vreme jela, jutra i večeri, to svakom detetu daje osećaj olakšanja.

Vaše dete je tvrdoglavo? Još bolje. Rutina osigurava deci osećaj kontrole, što je vrlo važno tvrdoglavom i odlučnom detetu.

Rani odlazak na spavanje

San je vrlo važna stavka u razvoju zdravog mozga. Pomaže nam u obradi dnevnih događaja i učenju iz njih. Mozgovi dece neprekidno se razvijaju i stvaraju nove neuronske veze. San im je apsolutno potreban za negovanje tih novih veza.

Rastrzani dečjim aktivnostima, školom i vremenom provedenim s tehnološkim uređajima, deca kasnije odlaze u krevet i teže im je da se umire pre nego što zaspe. Među najosnovnijim radnjama koje možete poduzeti za ponašanje, zdravlje i dobrobit vašeg deteta je da im pomognete da se dovoljno naspavaju.

Saosećajnost

Šta deci stvarno treba za sreću i uspeh? Odgovor većinu iznenađuje: saosećajnost. To je sposobnost koja nam omogućava da se stavimo u položaj druge osobe. Nova istraživanja pokazuju ključnu ulogu saosećajnosti u predviđanju sreće i uspeha deteta.

Iako su deca predodređena da brinu, nisu rođeni saosećajni, baš kao što se ne rađaju znajući kako da naruče belu kafu u Starbaksu. To je ponašanje koje se nauči.

Zagrljaji

Ovo je citat Virdžinije Satir, cenjenog porodičnog terapeuta: “Potrebna su nam četiri zagrljaja dnevno za preživljavanje, osam za očuvanje i dvanaest za rast.”

“Grljenje podstiče oslobađanje oksitocina, poznatog i kao hormon ljubavi. Taj hormon sreće ima višestruko delovanje na naša tela. Jedan od učinaka je podsticanje rasta. Istraživanja pokazuju da grljenje u vrlo kratkom roku podiže nivo oksitocina. Pri povećanom nivou oksitocina, nivoi nekoliko drugih hormona kao što su insulinu sličan hormon rasta 1 (IGF-1) i živčani hormon rasta (NGF), su takođe povišeni. Negujući dodir zagrljaja možete pospešiti rast deteta.” (Pamela Li, pokretač stranice “Parenting for Brain”)

Zaigrani roditelji

Deca ne govore “Imao/la sam naporan dan (…) Možemo li da razgovaramo?” Oni kažu: “Hoćeš li da se igraš sa mnom?” Lawrence Johen

Više ne odvajamo mnogo vremena svog života za zabavu i igranje. Naši dani ispunjeni su stresom, obavezama i napornim radom, i više nego ikad smo nepovezani sa svojom decom, a da to i ne primećujemo. Igra je rad za decu i da bismo se povezali, moramo se igrati s decom. Odložite mobilne telefone i shvatite da nas deca trebaju nas za igru.

Vreme provedeno napolju

“Kretanje putem aktivne slobodne igre, pogotovo na otvorenom, unapređuje sve aspekte detetova života, od stvaralaštva preko školskog uspeha do emocionalne stabilnosti. Deca koja to ne čine onoliko koliko je potrebno imaju mnogo poteškoća – od problema s upravljanjem osećanjima (npr. plaču kad im ispadne šešir), držanjem olovke ili prevelikom upotrebom sile pri dodirivanju ostale dece.” (Merul Davids Landau, autorka knjige „Enlightened Parenting”)

Foto: Leo Rivas, Unsplash

Kućni poslovi

Bez obzira na to što je teško ostati uporan pri nagovaranju dece da obave kućne poslove, deci to iskustvo koristi.

Istraživanja pokazuju da deca zadužena za obavljanje određenih kućnih poslova imaju veće samopouzdanje, odgovornija su, bolje se nose s frustracijom i odlažu zadovoljavanje potreba, što doprinosi boljem uspehu u školi.

Štaviše, istraživanje koje je sproveo Marty Rossman pokazalo je da uključivanje dece u kućne poslove u ranom uzrastu može imati pozitivan učinak i kasnije u životu. On tvrdi: “Naime, najbolji predskazatelj uspeha mladih odraslih ljudi (u srednjim 20-im godinama je sudelovanje u kućnim zadacima u uzrastu od tri do četiri godine.”

Veće ograničenje vremena provedenog za ekranom

“Za normalan razvoj neuronskih mreža mozga tekom kritičnog razdoblja detetu su potrebni specifični podsticaji iz okoline. Takva pravila evoluirala su tokom vekova ljudske evolucije, stoga ne čudi što takvi podsticaji ne dolaze s ekrana današnjih tablet uređaja. Ako malo dete provodi previše vremena ispred ekrana pritom ne dobijajući potrebne podsticaje iz stvarnog sveta, njegov/njen razvoj se usporava.” (Liraz Magrarit, “Iza ponašanja online”)

Iskustva, ne predmeti

“Deca traže manje stvari, a mnogo više smislenih iskustava. Kad odrastu, ne pamte predmete, nego vreme kad ste išli da hvatate punoglavce u jezeru ili gradnju peščanog dvorca kojeg je talas srušio na plaži. Najbolja životna iskustva koštaju malo ili nimalo, kao što je piknik u parku, duvanje mehurića u dvorištu, crtanje kredom na pločniku ili loptanje, gde zajedno provodite vreme. Deca samo žele kvalitetno da provode vreme sa svojim roditeljima.”

Smanjenje žurbe

“Predlažem roditeljima da odvoje malo vremena za posmatranje svoje dece, bez obzira na to da li se igraju, pišu domaći ili jedu užinu. Usporite i osetite trenutak. Zapamtite i podsećajte se kako su vaša deca izuzetna. Sama pauza, čak i trenutna, može napraviti pomak.” (John Daffy, klinički psiholog)

Knjige za čitanje

Jedna od najvažnijih stvari koje roditelji mogu učiniti za decu, osim brige o zdravlju i sigurnosti, je čitanje s njima. To znači započeti dok su novorođenčad i još ne mogu da govore i nastavljanje dugo u godinama kad mogu sami da čitaju. Istraživanje za istraživanjem pokazala su da rano čitanje s decom pomaže u učenju govora, interakcije i povezivanja s roditeljima te ranog usvajanja čitanja, dok čitanje s decom koja to već znaju im pomaže u zbližavanju sa svojom porodicom, razumevanju sveta oko sebe i razvijanju empatije.

Muzika

“Naučno je dokazano da kad deca nauče da sviraju, njihovi mozgovi počinju da osećaju i obrađuju zvukove koje inače ne bi mogli da čuju, što im pomaže da razviju “neuropsihološko razlikovanje” koje može pomoći u razvoju pismenosti i doprineti boljim rezultatima tokom školovanja.” (Melissa Locher)

Izvor: themilitarywifeandmom.com

Priredila: A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama