Шарчевић: Увести систем награђивања у просвети за оне који раде боље

август 25, 2016

Четири главна синдиката су имала састанак са Министраством просвете и рекли су да ће нам дати 100 дана како би видели резултате, тако да ће школска година почети на време, рекао је министар просвете Младен Шарчевић.
mladen-sarcevic-gordana-zivojinovic-lazni-skup-privrednici-novac-unuk-foto-1408409992-553301Он истиче да да свака реформа захтева сараднике и да их види управо у члановима синдиката. Каже да је у три школе у Чачку био неспоразум, али да је у интересу родитеља и деце да настава почне”.
“Врло су нормални захтеви синдиката, врло су реални и морају да се испуне. Ми смо прерачунали да ће вишкова бити онолико колико ће бити слободних места, због пензионисања и беле куге. Ми смо оформили сталне састанке, то не може за пет дана да се реши”, каже Шарчевић.
Он сматра да треба да се тежи “финском моделу”, који смо, како је рекао, могли да применимо још пре 30 година.
“Први корак је да видимо где смо. Ја причам да је просвета приоритет од кад знам за себе. Мора да се крене још од најмлађе деце”.
Шарчевић је рекао да на место министра дошао из искрене жеље да унапреди квалитет свих нивоа образовања. Како каже, остварио се “и као отац, деда, колега и све је то дошло добрим радом”.
“Вучића сам упознао кад му се син уписивао у школу, пре осам година, али у моју школу је ишао Ђукановићев син. Ја сам целог живота радио свој посао и нисам се бавио политиком”.
Говорећи о претходном министру просвете Срђану Вербићу, Шарчевић је рекао да су многе ствари добро урађене и да је Вербић имао много гору почетну позицију од њега.
“Не волим да кажем реформе, у овој фази су то мере за побољшање образовања. Не прихватам реч не може, сви који раде са мном знају да морају да нађу начин. Било је тешко првој генерацији у мојој школи да стекну поверење, када се то десило, даље нисам имао проблема. Ми смо се определили за ИБ модел, он је настао као потреба за децу дипломата и функционише”.
Шарчевић сматра да се није израдио добар план обуке наставника, већ да се више ишло на сређивање школа
“Ја сам за обрнуту варијанту, да се улаже у људство, боље добар професор у несређеној школи него обрнуто. Ми можемо да напредујемо, имамо јако добрих и паметних наставника. рецимо, ја сам већ разговарао са Националним просветним саветом о информатици, то мора да буде обавезан предмет. Ми идемо на екстерно оцењивање, идемо на државну матуру, да не буде фабриковање вуковаца. Овде је бојазан за радна места, постоји потреба да их обучимо да боље раде. Слаба нам је школска управа, инспекција”, навео је он.
Она сматра да је одлична ствар обећање премијера Вучића да ће прва повећања отићи просвети. Сматра да треба да се уведе квалитет награђивања и да они који боље раде први осете бољитак.
Како се не би манипулисало бројем радника и вишком запослених, почеће заједничка контрола и шаље се допис да све службе доставе податке ко је остварио услове за пензију.
Говорећи о лажним дипломама Шарчевић је рекао да му то није био приоритет приликом преузимања функције, јер постоје тела која се тиме баве.
“То је питање за правосудне и истражне органе, ја правим модел да то не може да се деси. Мора да се уведе ред”.
Извор: Н1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Шарчевић: Увести систем награђивања у просвети за оне који раде боље

  1. Vesna каже:

    Treba održavati škole…Nesređena škola,prljavi i vlažni zidovi koji se kreče najviše jednom u 4-5 godina ,a verovatno i ređe deluju destimulativno i na učenike , i na nastavnike pa i na roditelje.A što se tiče nagrađivanja nastavnika- slažem se da treba uvesti sistem vrednovanja ali isto tako i sumnjam da će svi koji su zaslužili stimulaciju i dobiti je… jer u nqašoj sredini “Uspeh se najmanje prašta”.

    1. Luka каже:

      Upravo tako, u lošem sam odnosu sa direktorom. Pitanje: Hoće li direktor mene nagraditi ili neku njegovu šlihtaru?

  2. Mirjana каже:

    Mnogo toga je nesredjeno… Nadajmo se boljitku. Jednu od stvari koje treba da uradi ministar jeste i pravilnik i jasna merila i kriterijumi o efikasnosti i ucinku rada za sve prosvetne radnike. ima prosveta puno onih koji “leze” i ne rade nista a to sve ide po grbaci onih koji rade svoj posao kako treba a u istom su polozaju kao i ostali. i povesti racuna ko ulazi da radi u skole. tu selekcija mora biti bolja, kao i provera svih sposobnosti. Nije ni prosecna ocena najbolje merilo. samo ako bi iscistili neradnike i motivisali radnike bilo bi nam bolje , korak po korak…

  3. Rastko каже:

    Da li ,,bolje” znači više, ili poslušnije, ili legalnije (prema tekućim nakaradnim prosvetnim propisima)?

  4. Milica каже:

    Sve ovo odnosi se na nastavnike,a šta sa bahatim direktorima koji mešetare po školama,prete i zastrašuju radnike ukoliko su njihovi neistomišljenici?

  5. Cveta каже:

    Sa tim se slažem. Učiteljica sam u jednoj maloj seoskoj školi, u kojoj nema ni fiskulturne sale, a kamoli multimedijalne učionice. Donisim često laptop, hamere, trudim se maksimalno, prvenstveno zbog njih i sebe. Ako nemam nastavna sredstva, adekvatna korelacija pruža odličan rezultat. 🙂

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама