Dragi učenici, pred vama je nekoliko tema vezanih za proleće. Neka vam posluže kao smernice uz koje ćete dobiti ideju da samostalno napišete sastav. Želimo vam srećan rad!
Stiglo je proleće
Posle duge i hladne zime došlo je proleće. Uvuklo se u svaki kutak sa željom da nas obraduje i razveseli. Sa sobom je donelo pregršt lepih boja i opojnih mirisa.
Provirujući iza belih oblaka, sunce nam se smeška milujući nas svojim nežnim zracima. Ogromno nebesko plavetnilo podseća na široko morsko prostranstvo budeći lepo raspoloženje kod svih nas. Drveće je obuklo svoju zelenu raskošnu odeću. Krošnje se povremeno njišu na blagom povetarcu želeći da nam pokažu svoj novi ples. U ranu zoru dok celo naselje spava ptičji poj odzvanja ulicom. Svojim cvrkutavim glasom nas obaveštavaju da su opet tu i pozivaju nas na igru i druženje. Prostrani travnati tepih protkan maslačcima, ljutićima i belim radama deluje kao da su ga tkale spretne ruke neke kreativne tkalje.
Nakon hladne i duge zime sve to izgleda potpuno bajkovito i nestvarno. Bubice su izmilele iz skrovišta i užurbano se kreću na sve strane. Parkovi su oživeli. Ljuljaške i tobogani su zauzeti, a vesela dečja graja odjekuje čitavim parkom. Ljudi su vidno raspoloženi, jer Sunčevi zraci svima prijaju i poboljšavaju raspoloženje. Za razliku od duge i hladne zime, niko više ne hoda ubrzanim korakom. Lepi prolećni dani nas pozivaju u laganu šetnju dok nam povetarc mrsi kosu, a sunce nežno miluje po licu.
Volim proleće, jer je to vreme kada se cela priroda budi nakon dugog zimskog sna. A to u svakom od nas pokreće želju za druženjem, šetnjom i igrom. I uvek prisutnim osmehom na licu.
*****************************************************************
Proleće u mom kraju
Tiho, gotovo neosetno proleće se ušunjalo u naš kraj. Taman kada sam pomislio da će zima večno trajati i da ću perjanu jaknu nositi zauvek, sve se preokrenulo.
Gotovo i da nisam primetio da je napokon stiglo proleće. Pre odlaska na prolećni raspust sam išao u duksu i jakni svakoga dana. Kada sam ponovo krenuo u školu sve je bilo drugačije.
Počevši od toga da sam jaknu ubrzo zamenio majicom kratkih rukava. Na putu do škole sam bio zadivljen prizorom koji se pružao ispred mene. Sumorno ogolelo drveće je obuklo raskošno zeleno odelo, protkano belim cvetovima. Krošnje drveća lelujaju na blagom povetarcu, kao da žele da nam pokažu najmoderniji ples.
Prolazeći kroz park udisao sam miris svežine slušajući poj razdraganih ptičica. Veselo sunce se probijalo kroz krošnje kao da je imalo želju da me pozdravi. Blagi povetarac me milovao po licu, a ja nisam mogao da sakrijem svoje oduševljenje. Na tren sam skinuo masku sa lica želeći da udahnem što više svežeg, čistog vazduha.
Mogao sam to nesmetano da uradim, jer je bilo prilično rano a park je bio pust. Tek na nekoj klupi je sedeo neki stariji čovek listajući novine. Po izrazu njegovog lica video sam da j zadovoljan i da mu prija sedenje u parku. Betonske staze parka su bile izuzetno čiste a korpe za otpatke potpuno prazne. Uz sam ivičnjak se nalazilo raznobojno cveće koje je ovom zelenilu davalo posebnu čar. Miris sveže pokošene trave se širio parkom a ja sam uživao u svežini.
Koračao sam lagano ka školi, jer sam želeo što više vremena da uživam u prizoru kojim sam bio okružen. Gotovo i da sam zaboravio kako izgleda lep prolećni dan, šutiranje lopte u obližnjem parku i veseli dečji žagor.
Zvuk školskog zvona je dopirao iz daljine. Shvatio sam da moram da požurim kako bih na vreme stigao na čas. Potrčao sam ka školi, a lagani povetarac mi je pravio društvo pomažući mi da ubrzam korak. U duši sam osećao radost.
*****************************************************************
Proleće je svuda oko nas
Zima nas je odavno napustila. Čak su i planinski vrhovi odahnuli, jer su predugo bili pod snežnim nanosima.
Sunce se sramežljivo probija između oblaka, želeći da nas obasja svojim nežnim zracima. Blagi povetarac se oseća na svakom koraku nežno milujući ozelenele krošnje svakog drveta. Na zelenom travnatom tepihu se pojavilo prvo cveće koje najavljuje dolazak sunčanih prolećnih dana.
Drveće je okićeno zelenim lišćem koje se širi prema suncu. Procvetale voćke nam nagoveštavaju da ćemo uskoro imati ukusne i sočne plodove.
Ptice selice se vraćaju i raduju nas svojim svakodnevnim cvrkutom. Šumom i parkom se širi njihova pesma koja ima tu moć da svakom odagna tugu. Životinje napuštaju svoja podzemna skrovišta i uživaju na zelenoj travici, okupane toplim sunčevim zracima. Pčelice zuje i bezbrižno lete sa cveta na cvet radujući se svakom novom sunčanom danu.
Topli dah proleća budi lepo raspoloženje kod svakog živog bića. Parkovi i šetališta su puni ljudi i razdragane dece koja uživaju u igri.
Proleće je najlepše godišnje doba, jer budi raspoloženje i donosi radost svakom novom danu.
*****************************************************************
Priča jednog bagrema
Divan prolećni dan me izmamio u prirodu. Volim duge šetnje, jer tada se prepustim mašti i mogu da otplovim čak na drugi kraj planete. Tada se u meni rađa inspiracija koju potom vešto bojama i četkicom prenesem na papir.
Šetajući kroz šumu zastala sam kako ne bih preplašila srnu koja se uputila na obližnji proplanak. Učinilo mi se da čujem neki šapat. Sem mene nikoga nije bilo u šumi. Kroz ozelenele krošnje drveća su se probijali sunčevi zraci kao da su želeli da me pozdrave. Beli bagrem je širio svoj opojni miris koji kao da mi se uvlačio u svaku poru kože. Slučajno dokačih bagremovu grančicu i tada začuh nežan glas. Da, bagrem je upravo progovorio. Najpre šapatom a onda nešto glasnije. Slušala sam njegovu priču pokušavajući da nađem neku utešnu reč. Pričao mi je o svojoj usamljenosti i velikom bolu koji ga je iznenada zadesio. Pre nekoliko meseci drvoseče su mu posekle i odnele svu braću, tako da je ostao sam. Pričao mi je da je slušao njihov razgovor i prepirku dok je zvuk motorne testere odjekivao šumom. Jedna grupa ljudi je smatrala da je bagrem pogodan za loženje jer daje toplotu. Druga grupa je tvrdila suprotno, smatrajući da bagrem nema nikakvu kalorijsku vrednost i da se njime ne mogu ogrejati. Sve to vreme njegova braća i on su bili čvrsto zagrljeni ispreplitanim granama ne želeći da se razdvoje. Slušali su razgovor tih zlih ljudi i strepeli istovremeno. Drvoseče su ipak donele odluku da poseku stabla. Zagrljena braća su se hrabro pripremila za kraj. Međutim, tada su drvoseče zaključile da je on suviše mlad i da će ga ostaviti još da naraste, jer se njime ne bi mogli ogrejati. Od tada je on usamljen, preplašen i tužan.
Slušala sam tužnu priču usamljenog bagrema, ali nisam umela da nađem utešne reči. Razmišljala sam o nepravdi, o ljudskoj zlobi o njegovoj usamljenosti. Razmišljala sam o nepravdi i neizvesnosti. Svašta mi se motalo po glavi, ali kao da sam zanemela.
Po dolasku kući sam naslikala najdivnije bagrenje koje postoji. Grane su im isprepletane tako da ih niko nikada ne bi mogao razdvojiti. Uramljena slika i sada stoji na zidu moje sobe da me uvek podseti na jednu tužnu priču, priču usamljenog bagrema.
Autor: Slavica Bijelić, profesor razredne nastave