U nastavku su sastavi o zimi koji su pristigli na naš konkurs:
Prvi sneg u mojoj ulici
U moju ulicu ovih dana stigla je Snežna vila. Ušetala je tiho, preko noći, u svojoj dugoj beloj haljini.
Njena duga bela haljina bila je okićena snežnim pahuljama. U ruci je imala beli kišobran sa koga su spadale snežne pahulje. Za sobom je ostavljala puno snega po mojoj ulici. Pod njenim nogama pucketale su staklene barice. Vetar je nosio i bacao bele pahulje po ulici i krovovima kuća. Svu je prirodu obukla u bele haljine. Na grane drveća prosula je belo inje iz svoje torbe. Promrzle ptice su je posmatrale iz svog gnezda. Deca su trčala po ulici za njom i pravila grudve snega. U ulici je bilo tiho i mirno.Čula se samo graja dece koja su se grudvala i sankala. Sneško Belić je sa crvenom šerpom na glavi posmatrao nasmejanu decu. Ulica je bila puna dece koja su promrzlim rukama hvatale pahulje sa vilinog kišobrana.
Volela bih da Snežna vila sa svojim čarobnim kišobranom ostane još dugo u mojoj ulici.
Milanka Dimić, 4. razred
OŠ „Dušan Danilović“, IO Kalenić
Učiteljica Ljiljana Petrović
Zima u mom selu
Došla je duga i hladna zima u moje selo. Sa sobom je ponela i beli ogrtač koji je prostrla na gole grane drveća. Sve je tako mirno.
Putevi u selu su vlažni i pokreveni ledenim pokrivačem. Ptice više ne pevaju vesele pesmice. Neke su otišle na jug, a one koje su ostale smrznute čuče u svojim gnezdima. Blistavi sneg je prekrio i moje dvorište. Moja braća, sestre i ja radujemo se grudvanju i sankanju. Prozori na kućama i jelke okićeni su raznim ukrasima. Krovovi kuća su pod teretom snežnog pokrivača. Sva je priroda obukla belo. U selu je sve tako mirno. Ljudi sede u svojim toplim kućama. Životinje su se uvukle u svoja topla skloništa. Kroz prozor kuće mogu se videti snežne pahulje kako plešu svoj zimski ples. Trava se povila od hladnoće i mraza. Snežno belu boju oko nas zaprlja gusti dim iz odžaka. U snegu se mogu videti tragovi životinja. Sva priroda spava zimskim snom na belom jastuku.
Zima je moje omiljeno godišnje doba jer donosi sa sobom svoje čarolije i obraduje svu decu.
Jelena Živanović, 4. razred
OŠ „Dušan Danilović“, IO Kalenić
Učiteljica Ljiljana Petrović
Moja ulica pod snegom
Počeo je da pada prvi sneg u mojoj okolini. Mnogo sam se obradovala kada sam videla prve pahuljice. Skakala sam od sreće i povikala: „Sneg, sneg, sneg“!
Kroz prozor sam gledala kako pada i pokriva travu. Drveće je dobilo novo belo odelo, a krovovi kuća polako dobijaju bele kape. Kada sam izašla napolje igrala sam se sa mojom kucom Mazom. Ona je još mala i prvi put je zakoračala belim pokrivačem. Bilo nam je zanimljivo i lepo. Kad padne sneg, sve je lepo i čarobno. Ulice su bele, lepe i čiste. Sneg škripi pod mojim stopalima, dok sa kucom trčim po belom pokrivaču. Iz dimnjaka se vije dim i podseća nas da su domovi topli. Zima je najlepše godišnje doba. Kada izađem napolje i vidim tako čaroban, svetlucav sneg, bude mi žao da gazim po njemu. Volim kad pada sneg. Tada pravim Sneška Belića, pravim tragove u snegu, grudvam se.
Zima je prelepo godišnje doba i svo drveće je ukrašeno belim odelom , a trava belim pokrivačem. Priroda svetlucavim sjajem sija, kao u nekoj bajci.
Maša Pantelić, 3. razred
OŠ „Dušan Danilović“ , IO Kalenić
Učiteljica Dušica Burdžić
Moja ulica pod snegom
Svanuo je tmuran dan. Počeo je da pada sneg, kao da neki čarobnjak baca magiju.
Pahulje su padale na zaleđenu zemlju i polako se čitav krajolik zabeleo. Setio sam se bajke „Snežna kraljica“ i pomislio da možda ona prosipa ove lepe pahulje po nama i prirodi. Drveće je dobilo novo, belo odelo. Samo bi poneki zeka protrčao i narušio zimsku tišinu. Krovovi kuća postadoše beli i ličili su mi na ogromne kolače posute prah-šećerom. Izašao sam napolje sa mojom sestrom. Igrali smo se, trčali. Polako smo pratili zekin trag, ali je on brzo nestao u žbunju. U daljini su se čula i druga deca. I ona se raduju snegu i pahuljama. Počelo je da se smrkava. Morali smo u kuću. Sneg je i dalje padao. Ulično svetlo je obasjavalo ulicu. Učinilo nam se da pahuljice plešu zimski valcer. Sletale su na zemlju i pokrivale naše male tragove. Do jutra se neće ni poznati, a ja moram u školu otići i napraviti nove. Sa drugarima ću se igrati, grudvati…
Moja će me ulica u novom, belom odelu, čekati da se vratim i otkrijem nove zimske čarolije.
Filip Živanović 3.razred
OŠ „Dušan Danilović“ , IO Kalenić
Učiteljica Dušica Burdžić