Vaše dete neće da prestane da skače s kreveta na pod ili da ostavlja jaknu na podu iako sasvim lepo ume samo da je okači na čiviluk. Zvuči poznato? E pa, iznenadićete se kad čujete da vaše dete zbog toga zapravo nije ni bezobrazno ni nevaljalo.
Da pojasnimo. Ružno ponašanje kod dece često je posledica različitih faktora – od toga da je to ponašanje deo fizičkog i mentalnog sazrevanja do toga kako vi reagujete u određenim situacijama.
Noel Janis-Norton, čuvena britanska spisateljica koja je, u izdanju Kreativnog centra, objavila knjigu Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo i koja ima bogatu pedagošku karijeru, izdvaja neka od dečjih ponašanja zbog kojih mi verujemo da su nam deca nevaljala, a ona to zapravo nisu.
Odbijaju da urade ono što od njih tražimo
Ono što zapravo uzrokuje ovakvo ponašanje najčešće je: umor.
Ako vam se dete generalno ponaša nevaljalo, odbija da posluša, ne želi da sedne da ruča, uzrok može biti jednostavno – umor.
Noel kaže: ‘Jedan od glavnih uzroka lošeg ponašanja kod dece je zapravo to što su umorni, odnosno što imaju hronični nedostatak sna. Preporučujem da, u koje god vreme vaše dete ide na spavanje, počnete da ga stavljate pola sata ranije. Vrlo često to može napraviti ogromnu razliku. Na taj način ćete poboljšati detetovu želju da sarađuje, njegovu samostalnost koja podrazumeva da se sami sete pravila koja su uspostavljena i da budu voljni da ih slede, a da ne mora svaki put da im se naglašava.’
‘To će poboljšati i vezu između braće i sestara – mnogo je više sukoba i svađa kod dece koja ne spavaju dovoljno.’
Ružno se ponašaju da bi privukli vašu pažnju
Ono što zapravo uzrokuje ovakvo ponašanje jeste: niste primetili lepo ponašanje.
Kada imate obroke koje treba pripremiti, posao, veš, pomoć oko domaćih zadataka, lako ćete propustiti da primetite kad dete uradi nešto dobro.
Noel kaže: ‘Roditelji su vrlo zauzeti i čak i u domovima u kojima ima puno ljubavi, deca će puno lakše doći do roditeljske pažnje ako se ponašaju ružno. Kad je dete dobro, to roditelju daje mogućnost da pošalje još neki mejl ili uključi veš mašinu. Kada dete pravi problem, roditelj onda pažnju mora da usmeri na to. Jedno od rešenja je da primetiti i pomenete svaki put kada dete uradi nešto dobro, koristeći opisnu pohvalu.
Zato, umesto da kažete ‘bravo’ ili ‘sjajno’pokušajte da primetite i pomenete baš ono što je dete uradilo kako treba ili šta nije uradilo loše. Recimo, možete reći ‘ti i tvoj brat sedite i čitate knjige zajedno i niko nikom ne otima.’
Svako dete želi roditeljsku pažnju i odobravanje. Ako ne dobiju pozitivnu pažnju, potražiće negativnu.
Ponaša se ružno s vama, ali ne i sa vašim partnerom
Ono što zapravo uzrokuje ovakvo ponašanje: vi i vaš partner ne postavljate ista pravila ponašanja detetu.
Noel kaže: ‘Roditelji moraju igrati u istom timu. Bili biste iznenađeni da znate koliko često roditelji imaju drugačija gledišta i ne trude se da ih usklade već svako od njih postavlja detetu različite standarde ponašanja. Za dete, ovo je zbunjujuće. Ali dete neće reći vi me zbunjujete, već će se umesto toga, uznemireno jer ne zna šta je dozvoljeno a šta nije, ponašati ružno.’
4. Ne rade jednostavne stvari, poput pranja zuba
Ono što zapravo uzrokuje ovakvo ponašanje je: dete ne može da se seti toga što treba da uradi.
Pokazali ste detetu kako se peru zubi, gde treba da ostavlja cipele nakon izuvanja i gde da ostavlja jaknu. Zato se i nervirate kad ne radi ništa od ovoga.
Ali, pre nego što pretpostavite da imate neposlušno, bezobrazno dete, Noel kaže: ‘Roditelji veruju da, jednom kad dete ume da uradi nešto, to treba i da radi. Isto sam i sama mislila kad sam imala malu decu. Ali onda sam shvatila da je to što oni sad nešto umeju da urade samo prvi korak. Kao što morate naučiti dete kako se nešto obavlja, morate ga isto tako i trenirati. Na taj način dete stiče naviku da nešto radi redovno. To se ne dešava preko noći.’
5. Ispadi besa sredinom jutra ili popodneva
Ono što zapravo uzrokuje ovakvo ponašanje je: glad.
Ako vaše dete menja ponašanje na gore negde oko 10 ujutru ili 4 sata popodne, uzrok vrlo lako može biti glad.
Noel kaže: ‘Glad ili nizak nivo šećera u krvi i te kako mogu uticati na ponašanje kod dece. Većina dece bi trebalo da jede na svakih tri do pet sati i potrebne su im zdrave grickalice (voće, obično i koštunjavo, domaći kolač isl)’
6. Tantrumi
Ono što zapravo uzrokuje tantrume: dete ne zna kako drugačije da se izbori sa onim što oseća.
Vaše dete ima tantrum (ispad besa) jer ne može da dobije još jedan keks ili zato što ste ostavili loptu na pogrešnom mestu. Nije to ponašanje uvek stvar njihovog izbora.
Noel kaže: ‘Vaše dete često nije u stanju da zaustavi sopstveni ispad besa jer razvojno nije dovoljno zrelo da vam rečima kaže kako se oseća. Možda čak i zna reči ali ne ume da prepozna osećanje. Često čujem roditelje koji svojoj deci govore: koristi reci, kaži mi šta ti je, nemoj samo da plačeš, kaži! To je lako reći, ali deca nekad to jednostavno ne umeju. Ne umeju da vam kažu da su uznemireni jer se niste igrali s njima kao što ste obećali ili zato što ste im pročitali samo jednu knjigu umesto dve.
Strategija koja u ovakvim situacijama pomaže je reflektivno slušanje. Roditelj treba da pokuša da zamisli kako se dete oseća, pa da proba da pogodi i pomogne detetu da to izrazi rečima. Jesi li ljut zato što si želeo još jedan crtani film?
Možda nećete pogoditi, ipak ne možete da čitate misli, ali velika je stvar za dete i ako primeti da makar pokušavate da ga razumete.’
Priredila: A. Cvjetić