Зашто очекујемо да то дјеца могу, кад ни ми одрасли не можемо

август 6, 2019

Зашто очекујемо да то дјеца могу, кад ни ми одрасли не можемо
Зашто?

Провеле смо диван викенд нас двије. Чини ми се да увијек из времена проведеном с њом и њених 3.5 године живота (што она рекла “усколо 4”) ја више научим него она, али вријеме ће показати.

Будући да ме ништа није бољело и нико ми није посебно ишао на живце, мој апсолутни фокус је био на Лоли (дјетету, не порталу) и то ми је дозволило да пропитам оно о чему одавно размишљам: Шта је све оно што очекујем од ње да може, а ја не могу. Феноменалне су то ситуације и ствари, ја кад вам кажем.

ЉУДИ И ОДНОС ПРЕМА ЉУДИМА

Ево да вас питам: Да ли се ви стварно обрадујете свакој особи коју сретнете? Загрлите је? Пољубите? Ууууувијек сте расположени за разговор и одговарање на питање? Не причам о бонтон минимуму. Причам о свему преко.

Е, па шта год да сте одговорили у себи, знам да то не радите. Зашто онда очекујемо то од дјеце? “Хаајде загрли тету!” “Пољуби је, шта фали” – још се и љутнемо ако дијете које постане објекат, а требало би да је субјекат, то одбије.

Вољела бих да је неко са мном разговарао као ја са Лолом и да ми је објаснио да, да морам рећи “Добар дан, довиђења, хвала, пријатно”, али не, не морам ником баш, па ни мајци, да дозволим да ме љуби.

И онда мени моја Лола каже: “Мама, ја не волим да се љубим.” У реду је, има времена, завољећеш 😀

2. ХРАНА И ОДНОС ПРЕМА ХРАНИ

У Лолином одгоју то ми је највише суза узело. Њене фазе кад није хтјела да једе. А сад кад размислим, она није јела онолико колико сам ја замислила да би она требало да поједе, она је јела колико је њој било довољно. Акценат на НЈОЈ и ДОВОЛЈНО.

Лола је иста мама своја кад је храна у питању. Немој мљецаво, немој да експериментишемо, дај сира и сланине и све супер. Рекли бисте ви, па на шта се жалиш?

На своја очекивања од ње!

Лола једе кад је гладна, једе колико може и једе што воли. Воли, да.

Три ствари морамо имати на уму:

-ако их стално тјерамо да једу – храна ће постати нешто што ће имати негативан предзнакважно је да ПРОБАЈУ – инсистирам на том једном залогају, јер они су мали и не знају какав укус има сва храна. Један залогај па попричамо
Наше довољно није што и њихово довољно – њихов желудац је много мањи од нашег

3. “НЕМОЈ ПЛАКАТИ”

Хајде ти немој плакати кад ти се плаче. Или још боље – престани плакати кад ти неко каже “Престани”. Ма нема шансе!

Мало на шта полудим као кад кмези. Оно – пренемаже се. Замолим је сталожено да исту ту реченицу понови нормалним тоном. Јер то кењкање је непотребно, сморно и ником ништа добро не доноси.

Али кад плаче – па макар било и без разлога (из мог угла, из њеног сигурно постоји) стварно покушавам да будем одрастао човјек који разумије да су сузе океј (не иде ми увијек, али трудим се). И кажем јој да је у реду да плаче, ако жели можемо да причамо о томе, загрлим је, умијем, будем ту. И покушавам да не изговорим “немој плакати”.

Јер јој тако негирам емоције.

Јер кад буде имала за шта стварно да плаче, гутаће, а то није добро.

Јер су сузе стварно океј и некад је то као туширање, прија.

Нек плачу. Проћи ће.

Бранкица Раковић

Извор: Лоламагазин

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама