Деца су, баш као и ми одрасли, изложени стресу због темпа савременог живота. Они га често теже подносе него одрасли. Дечја психа је крхка и рањива, а терет који малишани морају да понесу претежак је понекад и за нас одрасле. Најважније је, ипак, да родитељима не промакну први сигнали који указују на то да је дете под стресом да би могли да му помогну.
Деца под стресом могу да буду због разних ствари: школе, превише обавеза, вршњака… Али не заборавите да и ви можете да им донесете стрес са посла.
Дечји психолози су издвојили 12 симптома дечјег стреса, које нипошто не треба пренебрегавати. Уколико их приметите обавезно разговарајте са децом, а ако мислите да нисте у стању да се сами изборите са новонасталом ситуацијом, потражите помоћ психолога.
Осећај усамљености
Дете има јак осећај да се удаљава од породице и пријатеља, да нико на њега не обраћа пажњу, да се ни по чему не издваја из гомиле. Када му се обратите, не жели да разговара и понаша се као да га нико не разуме.
Несигурност
Малишан одједном почиње нелагодно да се осећа у друштву људи са којима је раније био у савршено нормалним односима. Кад год му се неко обрати или му постави питање, он одговара стидљиво и кратко. Устеже се да први заподене разговор.
Умор и поремећај сна
Стално се осећа исцеђеним као лимун, тром је и само се развлачи по кући од столице до фотеље. Упркос томе, тешко му је да заспи и дуго се увече преврће по кревету.
Страх од тишине
Дете се осећа непријатно ако око њега влада тишина. Зато без прекида нешто прича или, уколико је остао сам, обавезно пушта гласну музику на радију или укључује телевизор. Дешава се и супротно: трза се на сваки шум и бурно реагује на јаке звукове.
Лош апетит
Губи интересовање за храну. Ту постоје две крајности: без апетита, само уз ваше усрдно наговарање, пристаје да поједе јело које је иначе раније волео или аутоматски трпа у себе све што му сервирате.
Проблеми с концентрацијом и памћењем
Дешава се да заборави о чему сте причали буквално пре пет минута. Губи нит разговора као да га оно о чему говорите нимало не занима или као да је у мислима одлутао ко зна где. Тешко му је да се сабере, градиво му уђе на једно уво и одмах изађе на друго. Израда задатака је права мука.
Нема жељу да комуницира с људима
Губи нагло интересовање за вршњаке. Нервира га пажња људи који га окружују. Кад зазвони телефон, одбија да се јави и често вас моли да кажете да није код куће.
Колебање расположења
Периоде доброг расположења зачас замени гунђање или плачљивост. Неретко бризне у плач без икаквог повода. Исто је и са смехом. То може да се дешава и више пута на дан.
Раздражљивост
Дете губи самоконтролу. У сваком тренутку, због најмање ситнице, може да плане, побесни и оштро вам одговори. Сваку примедбу одраслих дочекује на нож, а савете скоро и да не прихвата.
Бурна активност
Неретко се дешава да малишан изложен великом стресу свесно зарања у неку активност да би се искључио из стварности. Али стрес се испољава и на супротан начин: дете упорно бежи од домаћих задатака и школе и бесциљно се бави другим стварима.
Претерано обраћа пажњу на изглед
Када су деца превише заокупљена својим физичким изгледом, отпочињу строге дијете или махнито раде вежбе само да би скинули који килограм, узрок може бити стрес.
Немир
Примећујете да вашег малишана не држи место: врпољи се, стално нешто премешта с места на место, чупка косу или одећу. Сваки час устаје као да ће негде да крене и бесциљно се мува по стану.
Извор: Блиц