Ja sam grozna jer moje dijete zaplače kad izađem iz sobe, jer želi samo mami, jer sam ga „razmazila nošenjem“. Zar dodir može razmaziti? Naravno da ne. I ako treba, nosiću ga do tridesete.
Mama Nikolina Beneta-Zoričić, koja je na ii Instagramu objavila svoju fotografiju i priču o predrasudama s kojima se susreće jer njen sin stalno želi da bude na rukama:
„Draga, ne navikavaj ga na ruke, znaju biti prave male napasti, ne nosi ga toliko, svesna si da, ako tako nastaviš, visit će na tebi do 30-e…“ Čula sam još mnogo takvih besmislenih upozorenja mama sveznalica. Zaista nisam trpela takve upade i stalna soljenja pameti. Ipak su u pitanju majke koje misle da se imaju pravo „mladoj i neiskusnoj“ novopečenoj majci petljati u vaspitanje i način ophođenja prema detetu.
Mnogo puta sam se zatekla u situaciji gde me okružuju majke koje su prošle „sve i svašta“. One majke koje, s jedne strane svoje dete opisuju kao mučno i nesavladivo, a s druge strane kao napredno i iznad sve ostale dece. Objasniću primerom. Često mi prilaze govoreći: „Kakva si ti sretnica, imaš tako dobro dete, ma milina. Ovo moje je nemoguće, na kraju dana sam izmučena, ali ti to ne možeš pojmiti kada imaš tako divno dete.“ Iste te majke svoje dete takođe „prezentiraju“ kao decu koja nikad nisu imala dudu varalicu, nikad nisu bili hranjeni na bočicu, zato su i sad tako napredna. Kako samo tečno izgovaraju reči „zlatica napredna mamina.“
I tako, ja sam grozna jer moje dete zaplače kad izađem iz sobe, jer želi samo mami, jer sam ga „razmazila nošenjem“. Ali drage moje, zar dodir može razmaziti? Naravno da ne. Dodir je uteha, dodir je sigurnost. I ako treba, nosiću ga do tridesete. Iskreno, ni sekunde ne žalim što sam ga naučila na ruke, jer kada čujem njegov smeh, osetim debele ručice oko vrata i dobijem poljubac – ništa nije teško.
Ponekad mi fizički zna biti malčice težak, jer je 1/3 moje kilaže, ali zato postoje stolice pa sednemo. Obožavam što sam ga to naučila i ponosim se time što moje dete hoće samo mami.