Реформа образовања је недовршена на свим нивоима
Очајни родитељи, збуњена деца и незадовољни послодавци годинама гледају министре како се муче 
са реформом образовања. Један започне, наредни преправља, понешто враћа или додаје. Резултат те конфузије су реформе започете на свим нивоима образовања деформисане, да се више не сећамо нити почетног стања ни зашто су промене започете.
У међувремену, припреме реформи су утрошиле много енергије. Закони и подзаконски акти су донети, стратегија образовања је усвојена, али прописи: а) нису поштовани (акредитација факултета, на пример); б) нису донети целовито и усклађено (програми основних и средњих школа), или ц) нису донети други неопходни акти (национални оквир квалификација). Ресорни одбор за образовање УРС-а нуди програм примене нових или већ постојећих решења и изласка из овог беспућа, полазећи од проблема.
Парцијални интереси наставника, појединих струка, синдиката, издавача и других учесника у образовању деформисали су реформе. Чак су, у муци и родитељи и ученици повремено вршили притиске, а невешти званичници би палијативним мерама додатно кварили систем да би се искобељали из дневних проблема. Ово лутање је одвукло развој система образовања од своје суштине.
Суштина образовања је комплексна и састоји се од четири области учења: за заједнички живот, за знање, за рад и за постојање. Стварамо у времену када само квалитет може да обезбеди континуирани развој школе и то са прецизно дефинисаном стратегијом образовања, која подразумева: планирање и усмеравање радних активности ради остваривања визије и пројектованих циљева развоја.
Предшколско и основно образовање мора бити суштински децентрализовано у погледу управљања школама и колективом, иако централизовано по својим садржајима. Школа мора бити органски део средине у којој постоји, а наставници цењени чланови друштва са ауторитетом да васпитавају децу.
Да ли нас чуди и брине насиље у школама? Имајући у виду одузете надлежности наставницима и школским установама, не би требало. Може ли ико бити против тога да школа и наставници могу да казне или награде ученика? Осим креатора постојећег система образовања. То се мора променити.
Откуд бројни незапослени свршени студенти и ученици средњих стручних школа? Да ли сте икад чули за усаглашавање наставних програма са потребама локалне самоуправе и привреде? Да ли сте чули да је неки млади и успешни стручњак, захваљујући својим компетенцијама изборио право да предаје на факултету? Не, напротив, читате о непоштовању стандарда квалитета (акредитација) и некомпетентним наставницима који предају оно што знају уместо оног што послодавци траже.
Рамона Ручнов са сарадницима