Сигурно су вам већ милион пута рекли да је потпуно нормално да ваше дете стотину пута на дан изговори „не” и „нећу”. То је део развоја њихове самосталности и имали бисте разлог за бригу када би ваше дете беспоговорно пристајало на све. Ипак, мали је број родитеља којима реч „не” изговорена од стране детета по десети пут у истом дану, неће подићи притисак на 200.
Деца уче, истражују свет, експериментишу. У том процесу, изазову нас да им и сами милион пута кажемо то чувемо не! па није ни чудо што га и они толико често изговарају. Признајем да сам била јако лоша у томе да дозволим свом првом детету да експериментише. Увек у журби или страху да ће се испрљати, нисам јој давала да сама руча онда када је то тражила. Резултат? Имам четворогодишње дете које и даље више воли да је ја храним.
Осим тога, важно је да на време почнемо да поштујемо изборе и жеље наше деце. Тако ћемо их научити да то поштовање, сутра кад одрасту, очекују и од других. Наравно да нећете поштовати њихову жељу да се попну на бандеру или да бацају храну са тањира. Али, заиста постоје ситуације у којима њихово „не” треба да се у потпуности испоштује.
Ово су неке од тих ситуација:
Када их голицате, а они желе да прекинете
Линија између забавне и мучења је невероватно танка кад се играте голицања.
Када их питате да ли су гладни
Ако сте детету понудили неколико врста јела, а оно одбило сваки ваш предлог, не форсирајте. Деца знају кад су гладна, вероватно ће за следећи оброк или следећег дана тражити дуплу порцију.
Када желе да једу сами
Само мајке знају како је гледати дете које покушава да погоди уста кашиком супе док већина садржаја из кашике завршава свуда осим тамо где је требало. И колико је самоконтроле потребно да не узмете ту кашику и почнете да храните дете сами. Али, ако вам кажу не, молим вас, испоштујте то. Дозволите им да једу сами. Неколико флека није ништа наспрам тога што чините за своје дете.
Када желе сами да се обуку
Знам да је много брже ако то урадите сами. Али ако се дете опире вашој помоћи и покушава да се обуче само, морате поштовати његову жељу да постане независно, колико год то тешко било.
Кад се нечега плаше
Никад не знате шта може да престраши дете. Знам дете које се ужасно плаши Вини Пуа. Моје дете никако не воли маскоте. Када их види, бежи главом без обзира. Никако није у реду да покушавате да га челичите и учите да је његов страх безразложан тако што ћете га изложити томе што га плаши. Најежим се кад на плажи видим родитеље који на силу убацују преплашену децу у воду. То једноставно није у реду!
Када их питате да испробају нешто ново
Да ли је то вожња бицикла, тобоган или поменути улазак у море, небитно је. Нове ствари могу бити застрашујуће за малу децу, а последње што треба да урадите је да учините да се ваше дете осети беспомоћно у покушају да избегне нешто што не жели да уради. Испробаће они то кад буду спремни, а родитељи треба да поштују тај избор…
Када не желе да их држите/љубите/грлите
Ово је вероватно најважније од свега наведеног. Неопходно је да учите своју децу, од најраније доби, о важности пристанка на било какав телесни контакт. Најбољи начин да то урадите је да сами поштујете његову жељу да га пустите онда када оно то жели. јер на тај начин им шаљете поруку да одрасли морају да поштују њихове изборе. У животима деце родитељи нису једини одрасли људи. Зато је важно да знају да имају право да кажу „не”.
Приредила: А. Цвјетић