Trenutno radim na jednoj knjizi za srednju školu. Volim da pišem. Pročitala sam gomilu knjiga za srednju školu. Sve autore knjiga namenjenih srednjoj školi koje znam sam dodala na Fejsbuku i uživam da čitam o njima. Ali, kada sednem da pišem, nije tako zabavno. Zapravo, frustrirajuće je i stresno i oduzima mi tako mnogo vremena. Zato što je istina u tome da naporan rad nije uvek tako zabavan, piše weareteachers.com.
Zašto onda šaljemo poruku da bi škola trebalo da bude zabavna?
Zaista, postoji taj neprestani pritisak na društvenim mrežama i na učiteljskim Fejsbuk grupama da svaka lekcija koju kreiramo, ne samo da treba da zadovolji standarde učenja, nego i da bude SUPER ZABAVNA. Uvek smo u potrazi za jedinstvenim aktivnostima kojima ćemo predavati gradivo, ali na način koji izgleda kao igra!
Mislim da smo negde usput pomešali zabavu sa angažovanjem. Jer istina je da naporan rad može biti najveći deo naših života. I govoreći stvari kao što je „pisanje informacionih izveštaja će biti super zabavno“, učenicima poručujemo da, ako nije zabavno, onda znači da se radi pogrešno. Istina je da vredan rad doprinosi deci isto kao i igra.
U nastavku su neki načini za iskrenu priču o vrednom radu:
Težak rad pruža osećaj dostojanstva.
Terapeut mi je jednom prilikom rekao da pustim svaku situaciju u kojoj ne zadržavam svoje dostojanstvo. Držim se tog načela i dan danas. Pružite svojim učenicima osećaj dostojanstva tako što ćete imati visoka (ali razumna) očekivanja, koja zahtevaju vredan rad i upornost. Deca po prirodi žele da daju svoj značajan doprinos, stoga im treba pružiti priliku za to. Ukoliko ih terate da vredno rade, jer „to tako treba, jer ja tako kažem“, ne pružate im osećaj značaja. Preispitajte sa decom razloge zbog kojih je vredan rad potreban deo procesa. Započnite sa pričom o košenju travnjaka ili o vežbanju slobodnih bacanja košarkaša. Prebacite priču na njihove probleme i usmerite ih ka razmišljanju da su vežbanje zadataka iz matematike ili prepravke eseja takođe vid vrednog rada.
Navika vrednog rada je dobra strategija za razvoj.
Kada mi shvatamo našu decu ozbiljno, tada i oni sami sebe shvataju ozbiljno i snalažljiviji su u raznim prilikama. Razvoj navike vrednog rada zahteva i prilike u kojima će se vredan rad vežbati. Ako stvari stalno činimo zabavnim i lakim, nema te vežbe. Potrudite se da zadajete teže zadatke u kojima će deca vežbati i u kojima će videti izazov. Recite im da će biti teško, ali da verujete u njih da će se izboriti sa tim izazovima. Učiti decu da postave sebi odgovarajuće ciljeve odličan je način da ih navedete da razmišljaju o tome šta je vredno velikog truda.
Identifikujte problem i radite na rešenjima.
Podučavanje dece da identifikuju problem i razviju rešenja je odličan način da ih gurate da se razvijaju. Vrlo često ljudi brzo reaguju, umesto da uspore kako bi identifikovali šta to treba da se reši. Kada se problemi konkretizuju, mogućnost da se vredan rad isplati će pomoći deci da istraju.
Vredan rad se ne isplati uvek.
Primetila sam iznenađujući trend kod dece da veruju da, ako ulože trud u nešto, da će uvek biti nagrađeni, a to nije u svim slučajevima tako. Neka deca dobiju dobre ocene bez velikog truda, dok neka druga deca ne ostvare tako dobre rezultate, iako naporno rade. Ključna stvar je biti realan i prihvatiti da će uvek biti i padova u životu. Ukoliko je neko spreman na mogućnost da može naići na neuspeh uprkos vrednom radu, manji će biti šok nakon neuspeha.
Težak rad dolazi pre zabave.
Kada naučimo decu ovome, naučićemo ih da se izbore i kada mi nismo tu pored njih. Ova rečenica će ih, takođe, podsetiti da postoji razlika između truda i zabave. Ja podsećam svoju decu non-stop. Ne zabavljam se tokom dana na poslu, ali volim kako je naporan rad izazov za moj um, a i volim što zarađujem. Ne želim da ih lažem i da se pretvaram kako volim naporan rad, ali objasnim im uvek kako je sve to povezano sa stvarima koje volim.
Razvijanje dobre radne etike nikada ne prestaje, tako da ne bi trebalo da nemate primere vrednog rada koje biste podelili sa decom. Predstavljanje vrednog rada kroz održavanje kuće ili vođenja posla, pokazuje im, iz prve ruke, da je trud neophodan i veoma važan.
Priredila: Aleksandra Ivković
Autor: Zelena učionica