Затварање учионица услед ковид кризе поново је отворило полемике у Србији о школовању код куће за млађе ђаке. Кућно образовање за основце у свету је већ годинама у узлету. Предност овог модела школовања је у организацији учења, али не доприноси социјалном и емоционалном развоју детета, истиче педагошкиња Марија Милинковић за портал РТС. Шта су адути и недостаци наставе код куће и зашто све више постаје светски тренд?
Пандемија, која је нагло пре три године широм света затворила образовне институције, натерала нас је да поново преиспитамо школство. Основци и средњошколци су уместо са школских табли градиво учили преко апликација и нових платформи. Иако је период учења од куће, према мишљењу родитеља, оставио „рупе“ у знању – унапредио је начине и стратегију учења, показују светска и домаћа истраживања.
Настава код куће утицала је на социјални и емоционални развој ученика – негативно по вршњачке односе и ментално здравље, али су деца више времена проводила с родитељима.
Такозвано кућно образовање (homeschooling), међутим, у експанзији је у свету, нарочито у Америци. Незадовољство школским системом а посебно корона у САД само су додатно погурали америчке породице да најмлађе школују у кућним учионицама. У Србији, међутим, права је реткост чути да се основац образује код куће, јер је то је пре свега „скуп спорт“ за наше прилике.
Школе у Србији, према важећим законским прописима, осим редовне, могу за основце дa организују наставу код куће и на даљину, као и учење за ђаке на дужем кућном и болничком лечењу.
Практично постоје ограничења, те тако родитељи морају да имају оправдане разлоге, зашто би дете уместо из ђачке клупе требало да учи из фотеље.
Нацрт закона о основном образовању и васпитању због дела о настави код куће је пре десет година у Србији изазвао бурне реакције струке о питању квалитета таквог начина учења. Најновије апликације, платформе и едукативни алати који су масовно коришћени за учење од куће у доба короне, деценију касније, и те како су употребљиви у школама како ђацима тако и наставницима.
Школовање код куће данас је у експанзији у западним земљама, попут Америке, Велике Британије, Канаде и Аустралије.
Америка данас броји више од три милиона деце која се образују код куће, кажу у Националном америчком истраживачком институту за кућно образовање, и истичу да је 2019. године тај број био за пола милиона мањи.
Настава код куће о трошку родитеља
Из Министарства просвете Интернет порталу РТС-а нису могли да доставне прецизне податке о броју основаца који се тренутно школују од куће и на даљину јер, како сазнајемо, према Закону о основном образовању и васпитању, такав модел на захтев родитеља одобрава школа у коју је дете уписано.
Право на наставу од куће, које се остварује у складу са прописаним планом и програмом, одобрава се основцима, сем првацима и осмацима, деци активним спортистима, онима који похађају музичке и балетске школе, као и ђацима чији родитељи привремено одлазе у иностранство, кажу у Министарству просвете.
„Начин остваривања и организовања образовања или наставе код куће обезбеђује родитељ у сарадњи са наставником који изводи наставу. Наставник није запослен у школи у коју је ученик уписан. Трошкове образовања код куће обезбеђују родитељи“, објашњавају у Министарству.
Одлука директора о настави на даљину
Упориште у закону има и настава на даљину. Право на овакав вид тзв. онлајн наставе имају, такође, осим првака и осмака, ученици који из оправданих разлога не могу да непосредно стичу образовање у школи: активни спортисти, ђаци који похађају музичку и/или балетску школу, они који живе у местима где је лоша инфраструктура или деца која због пословних обавеза родитеља привремено одлазе у иностранство.
Директор школе, према прописама, доноси одлуку о стицању основног образовања и васпитања наставом на даљину. И учење на даљину је у складу са прописаним планом и програмом наставе и учења, али едукацију изводе наставници запослени у школи у коју је ученик уписан.
Како кажу у Министарству, настава на даљину организује се по правилу за целу школску годину али може, у складу са потребама ученика, и у току школске године за период који није краћи од три недеље.
Извор: РТС