За само неколико дана, скоро 50.000 корисника интернета потписало је петицију на сајту change.org да се школска недеља скрати на четири дана, а међу потписницима највише је ученика.
Један од учесталијих разлога који наводе јесте недостатак слободног времена да се баве другим активностима и да викенд није довољан да се одморе, уче и припреме за нову радну недељу.
„Баш смо причали како би нам било идеално да имамо један дан слободан, јер викендом већина нас већ ради, поједини се баве неким спортом и ти дани нам оду у бављењу тим активностима”, говори Мајда Старчев, ученица четвртог разреда гимназије у Панчеву, граду 20 километара од Београда за BBC на српском.
Идеју су подржали и поједини родитељи зато што им смета што деца дуго остају у школи, али наставници сматрају да се скраћивањем броја дана проведених у школи не решава проблем.
„Они желе више времена како би што више били на друштвеним мрежама и уз телефон и то ми је јасно, али тим једним даном неће добити ништа.
„Неће сви ићи тог једног дана на ваннаставне активности, уместо тога треба размислити о смањењу броја предмета и сати проведених у школи”, објашњава Сандра Николић, професорка математике Пете београдске гимназије, за ББЦ на српском.
Поводом захтева да се скрати школска недеља, Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете је за Радио-телевизију Србије рекла „да треба видети шта других 45 или 50.000 деце мисли о томе”.
Министарка је указала и да је Стратегијом образовања и васпитања до 2030. године предвиђена одређена реформа везана за фонд часова, предметне обавезе, ваншколске и ванпредметне активности.
Једна школска година у Србији у просеку има 170 радних дана (ученици завршних година основних и средњих школа иду нешто краће због спремања за пријемни испит).
Ђаци имају јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст, а школа је затворена и током многобројних државних и верских празника (Божић, Ускрс, 1. мај, 11 новембар – Дан примирја у Првом светском рату, Нова година).
‘Добра идеја, али слабо одржива’
„Има предности, али не бих потписала”, каже кратко Николета Арбутина, ученица завршне године Пете београдске гимназије, за BBC на српском.
Њен друг, Андреј Митровић Тасовац, препознаје добре стране скраћивања радне недеље, али сумња у дугорочну ефикасност.
Он годинама тренира карате и често после школе нема слободног времена, али петицију не би потписао.
„Уживали бисмо у томе и добра је идеја, али слабо одржива.
„То вам је као да сте ушли у рај за слаткише, на почетку је све супер, али се лоше стране уоче после краћег времена”, прича овај 18-годишњак за BBC на српском.
Деца осећају велики притисак
Проблем није дужина радне недеље, већ обимно и често непотребно градиво, указује Љиљана Марковић, педагошкиња.
„Питање је како би се предвиђено градиво распоредило на четири дана, тек тада би био велики притисак.
„Мислим да би требало да остане пет радних дана, јер и родитељи раде, па је питање где би деца била”, каже она за BBC на српском.
Она верује да треба реформисати наставни план и програм тако да се ученици средњих школа не затрпавају предметима које су већ имали у основној школи.
У том случају, имали би времена да се детаљније посвете лекцијама које их заиста занимају.
Наводи пример дизајнерске средње школе, где у једној школској години ђаци имају 19 предмета, међу којима је највише општих, због чега не могу да се посвете стручним.
„Градиво је обимно, од наставника се очекује да спроводе прописани наставни план и програм.
„Сада се само учи за оцене и деца осећају велики притисак, јер је сваки предмет важан”, додаје.
Међу образложењима потписивања петиције било је и оних који указују на проблеме са менталним здрављем.
Али педагошкињу они не изненађују.
Кроз вишегодишњи рад са децом, уочава да су млади под све већим притиском, што због градива које наставници морају у складу са прописаним планом да предају, што због све већих очекивања родитеља.
Цео текст: BBC на српском