Za samo nekoliko dana, skoro 50.000 korisnika interneta potpisalo je peticiju na sajtu change.org da se školska nedelja skrati na četiri dana, a među potpisnicima najviše je učenika.
Jedan od učestalijih razloga koji navode jeste nedostatak slobodnog vremena da se bave drugim aktivnostima i da vikend nije dovoljan da se odmore, uče i pripreme za novu radnu nedelju.
„Baš smo pričali kako bi nam bilo idealno da imamo jedan dan slobodan, jer vikendom većina nas već radi, pojedini se bave nekim sportom i ti dani nam odu u bavljenju tim aktivnostima”, govori Majda Starčev, učenica četvrtog razreda gimnazije u Pančevu, gradu 20 kilometara od Beograda za BBC na srpskom.
Ideju su podržali i pojedini roditelji zato što im smeta što deca dugo ostaju u školi, ali nastavnici smatraju da se skraćivanjem broja dana provedenih u školi ne rešava problem.
„Oni žele više vremena kako bi što više bili na društvenim mrežama i uz telefon i to mi je jasno, ali tim jednim danom neće dobiti ništa.
„Neće svi ići tog jednog dana na vannastavne aktivnosti, umesto toga treba razmisliti o smanjenju broja predmeta i sati provedenih u školi”, objašnjava Sandra Nikolić, profesorka matematike Pete beogradske gimnazije, za BBC na srpskom.
Povodom zahteva da se skrati školska nedelja, Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete je za Radio-televiziju Srbije rekla „da treba videti šta drugih 45 ili 50.000 dece misli o tome”.
Ministarka je ukazala i da je Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine predviđena određena reforma vezana za fond časova, predmetne obaveze, vanškolske i vanpredmetne aktivnosti.
Jedna školska godina u Srbiji u proseku ima 170 radnih dana (učenici završnih godina osnovnih i srednjih škola idu nešto kraće zbog spremanja za prijemni ispit).
Đaci imaju jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust, a škola je zatvorena i tokom mnogobrojnih državnih i verskih praznika (Božić, Uskrs, 1. maj, 11 novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Nova godina).
‘Dobra ideja, ali slabo održiva’
„Ima prednosti, ali ne bih potpisala”, kaže kratko Nikoleta Arbutina, učenica završne godine Pete beogradske gimnazije, za BBC na srpskom.
Njen drug, Andrej Mitrović Tasovac, prepoznaje dobre strane skraćivanja radne nedelje, ali sumnja u dugoročnu efikasnost.
On godinama trenira karate i često posle škole nema slobodnog vremena, ali peticiju ne bi potpisao.
„Uživali bismo u tome i dobra je ideja, ali slabo održiva.
„To vam je kao da ste ušli u raj za slatkiše, na početku je sve super, ali se loše strane uoče posle kraćeg vremena”, priča ovaj 18-godišnjak za BBC na srpskom.
Deca osećaju veliki pritisak
Problem nije dužina radne nedelje, već obimno i često nepotrebno gradivo, ukazuje Ljiljana Marković, pedagoškinja.
„Pitanje je kako bi se predviđeno gradivo rasporedilo na četiri dana, tek tada bi bio veliki pritisak.
„Mislim da bi trebalo da ostane pet radnih dana, jer i roditelji rade, pa je pitanje gde bi deca bila”, kaže ona za BBC na srpskom.
Ona veruje da treba reformisati nastavni plan i program tako da se učenici srednjih škola ne zatrpavaju predmetima koje su već imali u osnovnoj školi.
U tom slučaju, imali bi vremena da se detaljnije posvete lekcijama koje ih zaista zanimaju.
Navodi primer dizajnerske srednje škole, gde u jednoj školskoj godini đaci imaju 19 predmeta, među kojima je najviše opštih, zbog čega ne mogu da se posvete stručnim.
„Gradivo je obimno, od nastavnika se očekuje da sprovode propisani nastavni plan i program.
„Sada se samo uči za ocene i deca osećaju veliki pritisak, jer je svaki predmet važan”, dodaje.
Među obrazloženjima potpisivanja peticije bilo je i onih koji ukazuju na probleme sa mentalnim zdravljem.
Ali pedagoškinju oni ne iznenađuju.
Kroz višegodišnji rad sa decom, uočava da su mladi pod sve većim pritiskom, što zbog gradiva koje nastavnici moraju u skladu sa propisanim planom da predaju, što zbog sve većih očekivanja roditelja.
Ceo tekst: BBC na srpskom