Da li ste imali priliku da slušate razgovor dvoje ili više tinejdžera, u poslednje vreme? Ako jeste, kladimo se da je to učinilo da se osećate prilično staro. Generacija Alfa, ona kojoj pripadaju svi rođeni posle 2006. godine, koristi veliki broj reči koje je njihovim roditeljima (a o bakama i dekama da ne govorimo) teško da razumeju. Neke od njih su simpatične, na neke ćete možda zakolutati očima, a ima onih koje su uvredljive.
Kada smo naše pratioce na Instagramu i Fejzbuku zamolili da nam kažu koje to termine koriste njihova deca i šta oni znače, odgovori koje smo dobili su (u najmanju ruku) zanimljivi.
Bilo je i onih koji su zgroženi rečnikom današnjih tinejdžera te smatraju da takav govor treba u korenu saseći. Mi mislimo da to nije ni moguće ni pametno jer sve što postižemo jeste da se deca udalje od nas. Umesto toga, bilo bi dobro da pokušamo da razumemo njihov svet jer ćemo tako bolje razumeti i njih same.
Evo, zato, jednog mini rečnika za čiju tačnost, razumećete, ne možemo da garantujemo. Izvor su roditelji, tetke, nastavnici tinejdžera koji su se za nas malo raspitali.
Rečnik manje poznatih reči i izraza
Kidara – mlađe dete (od onog ko ga tako oslovljava), klinac, balavac (od eng. Kid)
(Ako ste mislili da je kidara neko ko je dobar u nečemu, pa zato „kida“, nije. To je „kidalica“)
Nubara – početnik u nečemu, amater, novajlija (od eng. Newbie)
Oldara – mator (od eng. Old)
Rešiti nekog – kada ga „poklopite“, ostavite bez argumenata
Sigma – ultimativni kompliment. Neko ko je car, autoritet. Onaj ko rešava druge (vidi prethodnu reč)
Krindž – Ako vam dete kaže da ste krindž, to u najkraćem znači da ga blamirate.
GigaChad – neko ko je baš jako mišićav.
Prenk – pošalica, nameštaljka (ne u smislu da nekom naudite, već da ga pređete)
Fleksovati se – hvalisati se.
Gaser – pozer
Citer – lažov, varalica.
Riz, rizler – neko sa harizmom, neko ko ume da flertuje. (eng. Rizz)
Skibidi – vrlo širok pojam, od nečega baš lošeg i bez veze, do toga da je nešto kul. Ne pitajte, nije ni nama jasno.
Skibidi Ohajo riz – rekli biste da je to nešto super jer u sebi sadrži riz, ali ne biste bili u pravu. To je neko ko nema pojma da flertuje, čudak.
Mid – neko ko je osrednji (od eng. Middle).
Spaljen – baš ružan izraz, odnosi se na nekog kome se želi reći da je „bez mozga“
Slej – kad neko nešto fenomenalno nosi, super mu stoji (eng. slay)
Smash / pass – Ako je devojci neki dečko pass, znači da joj se ne dopada, ako je smash, onda joj se sviđa. Važi i za dečake u odnosu na devojke.
Goustovati – nestati, ispariti (od eng. Goust = duh)
Mjuing – Ovo ste skoro sigurno primetili da klinci rade. To je pokret rukom gde prvo preko usana stave kažiprst, kao znak za tišinu, a onda povuku prst niz jagodičnu kost, od uha do brade. Istovremeno, jezik im je zalepljen za nepce. Kao, vežbaju jagodičnu liniju, te stoga ne mogu da pričaju. Ukratko, način da vam kažu da ne mogu (neće) da vam u tom momentu odgovore na neko pitanje. (eng. Mewing)
Japa – neko ko priča puno i priča bez veze
Driftanje – ono kad naglo kočite, pa škripi sve
Skraćenice upozorenja u porukama
POS – Parents Over Shoulder, roditelji iznad ramena
P911 – Upozorenje na roditelja
CD9 – Code 9, roditelj u blizini
5 – Pričekaj nekoliko minuta, roditelj u sobi
55 – Vazduh čist.
AITR – Adult In The Room, odrasli u prostoriji
NPC (non-playable character) – neko nebitan
NGBS – ne gubi se
VČRS – večeras
NMG – ne mogu
Nismo, sasvim sigurno, uspeli sve da obuhvatimo, pa vas pozivamo da komentarišete i pomognete nam da dopunimo ovu bazu reči. Roditelji tinejdžera širom regiona biće vam zahvalni.
sigma rizz gyat
Složiću se da je u neku ruku, korisno znati šta to deca poručuju u nama nepoznatim rečima, a i skraćenicama.
No, bilo bi korisnije razumeti, zašto su deca tako olako prihvatila skraćenice engleskih , ali i naših reči. Pritom, te skraćenice nisu uvek smislene,često su podrugljive, ukazuju na to da deca žele brzinu u komunikaciji, odnosno, formalnu komunikaciju, u kojoj se otaljava i u što kraćem vremenu, daje odgovor na nešto.
Nažalost, mi se ovakvim stvarima bavimo kao posledicama, ne tražeći odgovor na pitanje, otkuda nas je to snašlo, kada je naš jezik bogat, imamo toliko narodnih reči i pošalica, arhaičnog i višeznačnog načina izražavanja, da nam zaista nisu potrebne nikakve „novonormalne“ skraćenice i jezičke izmišljotine, koje eto mladi, rado prihvataju i koriste. Stoga, pre svega, valja se zapitati, zašto je to tako.
Beše to 2001 godina, kada je Dobrica Erić, govorio na nekoj tribini i upozoravao, na nameru zapadnih protagonista novog svetskog poretka, da se između ostalog, da i suvo zlato, kako bi se omladina preumila i pokorila. Taksativno je nabrajao, šta je objavio neki američki časopis. Ide vreme, idu realizacije svega zacrtanog, što kroz zakonodavstvo, što kroz medije, što kroz nevladine organizacije. Devedesetih godina prošlog veka, u porodicu, školu i predškolske ustanove, uvodi se program plišanog vaspitanja. Šargarepa je zamenila štap, uslovljavanje uma je postalo glavno oruđe u rukama“ dobronamernog“ zapada, jer je u isto vreme zaživela i blaga prinuda. Znači, ne smemo ga tući, ači smemo oduzeti obećano. Kud ćeš gore kazne, ako je dete u očekivanju nagrade, a mi mu je uskratimo.
Pride, u savremenoj porodici, u četiri zida, virtuelna guvernanta, postala je pravi vaspitač, zamenila je roditelje. Po sadržaju koji su nudili mediji, dete, a i odrastao, naslojavalo je strahove, razvijalo agresiju ili autoagresiju, postajalo pohlepno i zahtevno, lenjo i mrzovoljno, a napeto, nespremno za život i svet u koji je došlo.
Kada su takvi modeli iskrivili izvornu i zdravu prirodu deteta, posežemo za verbalizmom i praznom pričom, koju nema ko da čuje. Pas laje, karavan, prolazi.
I tako, još jedna emocija strada, pa se izvorna tuga nasloji i ugrozi volju, Bogom danu, za radom, za radovanjem, za igrom, za druženjem i samim životom.
Tako oslabljeno i napeto dete- čovek, na mentalnom i emocionalnom nivou, nije sačuvalo svoju izvornu prirodu, ima imitatorski um i potrebu da se identifikuje sa lošom većinom, pa sa lakoćom prihvata sve što je iskrivljeno, a po njihovom shvatanju in.
Profesorka Novković, misionarila je za života decenijama i dala svekolike odgovore na sporna pitanja. Nažalost, još nije vreme za njeno delo, ali je vreme da svako od nas razume odakle vetar duva, da sprečimo, umesto što lečimo.
Sve je baš tako!
jezik je sistem.
jezik je promenljiv sistem.
sudbina većine jezika je da izumru.
ni vi povazdan ne bašibozlučite mesto da se plajvaza latite.
drugim rečima svaka generacija sa svojim varvarizmima. sad je ro engleski. sutra će biti kineski.
u kontekstu istorijske lingvistike potpuno nebitno.
Porodicni bukvar ❤️citati iznova i iznova. Jer savest i intuicija ne dozvoljava drugacije vaspitavati decu
Ispravila bih samo da je značenje izraza ‘smash’ i ‘pass’ obrnuto – ‘smash’ bi značilo da se npr. devojci neki momak dopada, a ‘pass’ da nema šansi kod nje. 🙂
Polu pismena osoba je pisala ovo sa oskudnim znanjem engleskog jezika.
Nije goust- duh, nego ghost
Nije citer, nego čiter, od reči cheater
Pola ovih reči baš i nije najbolje objašnjeno, tako da će roditelji svejedno svojoj deci biti krindž…