O današnjem odnosu prema dečijem uspehu u školi navela bih dva primera.
Jedan od danas, jedan pre oko 40 godina.
Moja tetka je bila đak generacije, student generacije i danas je visokocenjeni stručnjak iz oblasti telekominikacija.
Deda , kada je krenuo na roditeljski , svratio je do mojih roditelja i pitao : “ Snajka, jel Mira , beše, drugi ili treći razred gimnazije?“ .
A danas sam videla objavu: „Jedno vreme neću raditi, imam đaka prvaka i petaka“ . Objava je naišla na podršku, razumevanje i „tako sam i ja“ komentare.
Nećemo suditi ko je u pravu, vreme će pokazati.
Nećemo se baviti konkretnim ljudima, već fenomenom.
A najznačajnije je veštačko podizanje proseka , koje celu rodbinu vraća u škole .
Dete uskoro neće moći samo, bez obzira na stav porodice.
Snežana Golić