Просветни радници из Зрењанина окупили су се у среду испод прозора канцеларије начелнице Школске управе Снежане Олушки Влачић, правећи буку са пиштаљкама, вувузелама и узвикивајући “управа напоље”. Потом су спонтано, ушли у зграду Школске управе коју је обезбеђивала полиција, захтевајући састанак са начелницом. До састанка није дошло јер је зграда била празна, а Снежана Олушки се поводом свих недавних догагађања огласила на свом Фејсбук профилу, рекавши да медаља има две стране, те да нема добрих и лоших.
”И зато што верујем у просвету и увек ћу. Али и просветни радници нису сви исти.” – нагласила је она.
Додала је да је током поменутог окупљања испред зрењанинске школске управе пословно била у Београду и о дешавањима у школској управи сазнала од сарадника и посредством медија.
”Стотинак просветних радника је силом хтело да уђе у канцеларије школске управе. Присутни су најпре тврдили да се кријем у канцеларији, а када су им просветни саветници дозволили да прегледају све просторије у Школској управи, тврдили су у коментарима на друштвеним мрежама како никог нису затекли, али и како је просветни саветник рекао како ја данима не долазим на посао. Колеге, пре него што одговорим, реците да ли сте ви на послу?” – упитала је начелница Школске управе Зрењанин.
Подсетила је своје колеге да њена управа има 195 школа, да јој припадају и предшколске установе, те да је могла тог дана бити ”у Кањижи, Ади, Сенти или Белој Цркви” јер, како је навела, разговара са директорима о томе како сачинити планове надокнаде у оваквим специфичним ситуацијама.
”Свима је тешко. У понедељак сам била у дивној Пољопривредној школи у Вршцу, на активу директора. А онда смо остали заробљени у кабинету готово 2 сата, јер је око 200 просветних радника и активиста одлучило да нам онемогући кретање и излазак из школе.” – написала је Олушки Влачић.
Каже да је њој позив представника штрајкача на разговор једногласно одбијен, након чега је, да би заштитила колеге од даљег злостављања, изашла у густо збијену групу људи да им одговори на питања.
”Знате ли како то изгледа? Сви вас сликају и снимају, трубе, вриште поред вашег лица, док ви покушавате да разговарате са двоје културних људи који покушавају да вас чују. Најбучнији вам постављају питања на која не желе да чују одговор, или га изврћу, исеку са снимка да се не би чуо. Јер је важно да директоре, а пре свега мене означе као злотворе. И док излазимо из школе, тешко се пробијајући кроз уске ходнике закрчене људима који нас вређају, двојица младих крећу да ме гурну или ударе, при чему их радник обезбеђења хвата за руке и одбија напад. Те ноћи нисам спавала.” – написала је Олушки Влачић.
Каже да се по први пут уплашила за своју личну безбедност.
”Просветни радници који су у обустави траже да им одобрим плату. Школска управа не одобрава плате, не запошљава, већ се бави квалитетом рада установа (школа и вртића). Бавимо се наставом, подршком. Прикупљали смо протеклих месеци евиденцију о присуству и раду у школи, коју су попуњавали ваши директори. Та евиденција је прослеђена одељењу за финансије, чији саветници одобравају плату у складу са сатима ефективног рада. Да ли је то нешто чудно? Тако се исплаћује зарада и у осталим службама и делатностима.” – казала је она додавши да верује да све њене колеге добро знају шта је посао просветних саветника и школске управе.
Говорећи о наставницима у обустави, каже да међу њима има различитих, те да неки иза себе имају дисциплинске поступке, а други су изузетни у свом послу.
”Међу људима у обустави има много мојих пријатеља и дивних сарадника. Они су културни и са уважавањем прихватају различите ставове. Једну сарадницу, пријатељицу, која се придружила колегама у обустави сам позвала телефоном и питала има ли шансе да разговарају и пређу у законити штрајк, мислећи на опште добро и ученика и наставника. Рекла ми је да нема. Схватила сам њихова образложења и никада више је нисам питала. Нити било кога другог.” – објаснила је ова просветна саветница.
Додаје да је по школским колективима је рат, јер се људи плаше изјашњавања да желе да раде.
”Имати став о нечему не даје нам право да вређамо, омаловажавамо и на било који други начин злостављамо друге, не поштујемо туђе ставове и мишљења, уништавамо имовину. Бити просветни радник не значи бити увек и у свему у праву. Промишљање мора бити континуирано, а делање у складу са професијом и бригом о деци и младима. Деца и млади имају уставно и законско право на школовање.” – написала је начелница Школске управе Зрењанин.