Prosvetni radnici iz Zrenjanina okupili su se u sredu ispod prozora kancelarije načelnice Školske uprave Snežane Oluški Vlačić, praveći buku sa pištaljkama, vuvuzelama i uzvikivajući “uprava napolje”. Potom su spontano, ušli u zgradu Školske uprave koju je obezbeđivala policija, zahtevajući sastanak sa načelnicom. Do sastanka nije došlo jer je zgrada bila prazna, a Snežana Oluški se povodom svih nedavnih dogagađanja oglasila na svom Fejsbuk profilu, rekavši da medalja ima dve strane, te da nema dobrih i loših.
”I zato što verujem u prosvetu i uvek ću. Ali i prosvetni radnici nisu svi isti.” – naglasila je ona.
Dodala je da je tokom pomenutog okupljanja ispred zrenjaninske školske uprave poslovno bila u Beogradu i o dešavanjima u školskoj upravi saznala od saradnika i posredstvom medija.
”Stotinak prosvetnih radnika je silom htelo da uđe u kancelarije školske uprave. Prisutni su najpre tvrdili da se krijem u kancelariji, a kada su im prosvetni savetnici dozvolili da pregledaju sve prostorije u Školskoj upravi, tvrdili su u komentarima na društvenim mrežama kako nikog nisu zatekli, ali i kako je prosvetni savetnik rekao kako ja danima ne dolazim na posao. Kolege, pre nego što odgovorim, recite da li ste vi na poslu?” – upitala je načelnica Školske uprave Zrenjanin.
Podsetila je svoje kolege da njena uprava ima 195 škola, da joj pripadaju i predškolske ustanove, te da je mogla tog dana biti ”u Kanjiži, Adi, Senti ili Beloj Crkvi” jer, kako je navela, razgovara sa direktorima o tome kako sačiniti planove nadoknade u ovakvim specifičnim situacijama.
”Svima je teško. U ponedeljak sam bila u divnoj Poljoprivrednoj školi u Vršcu, na aktivu direktora. A onda smo ostali zarobljeni u kabinetu gotovo 2 sata, jer je oko 200 prosvetnih radnika i aktivista odlučilo da nam onemogući kretanje i izlazak iz škole.” – napisala je Oluški Vlačić.
Kaže da je njoj poziv predstavnika štrajkača na razgovor jednoglasno odbijen, nakon čega je, da bi zaštitila kolege od daljeg zlostavljanja, izašla u gusto zbijenu grupu ljudi da im odgovori na pitanja.
”Znate li kako to izgleda? Svi vas slikaju i snimaju, trube, vrište pored vašeg lica, dok vi pokušavate da razgovarate sa dvoje kulturnih ljudi koji pokušavaju da vas čuju. Najbučniji vam postavljaju pitanja na koja ne žele da čuju odgovor, ili ga izvrću, iseku sa snimka da se ne bi čuo. Jer je važno da direktore, a pre svega mene označe kao zlotvore. I dok izlazimo iz škole, teško se probijajući kroz uske hodnike zakrčene ljudima koji nas vređaju, dvojica mladih kreću da me gurnu ili udare, pri čemu ih radnik obezbeđenja hvata za ruke i odbija napad. Te noći nisam spavala.” – napisala je Oluški Vlačić.
Kaže da se po prvi put uplašila za svoju ličnu bezbednost.
”Prosvetni radnici koji su u obustavi traže da im odobrim platu. Školska uprava ne odobrava plate, ne zapošljava, već se bavi kvalitetom rada ustanova (škola i vrtića). Bavimo se nastavom, podrškom. Prikupljali smo proteklih meseci evidenciju o prisustvu i radu u školi, koju su popunjavali vaši direktori. Ta evidencija je prosleđena odeljenju za finansije, čiji savetnici odobravaju platu u skladu sa satima efektivnog rada. Da li je to nešto čudno? Tako se isplaćuje zarada i u ostalim službama i delatnostima.” – kazala je ona dodavši da veruje da sve njene kolege dobro znaju šta je posao prosvetnih savetnika i školske uprave.
Govoreći o nastavnicima u obustavi, kaže da među njima ima različitih, te da neki iza sebe imaju disciplinske postupke, a drugi su izuzetni u svom poslu.
”Među ljudima u obustavi ima mnogo mojih prijatelja i divnih saradnika. Oni su kulturni i sa uvažavanjem prihvataju različite stavove. Jednu saradnicu, prijateljicu, koja se pridružila kolegama u obustavi sam pozvala telefonom i pitala ima li šanse da razgovaraju i pređu u zakoniti štrajk, misleći na opšte dobro i učenika i nastavnika. Rekla mi je da nema. Shvatila sam njihova obrazloženja i nikada više je nisam pitala. Niti bilo koga drugog.” – objasnila je ova prosvetna savetnica.
Dodaje da je po školskim kolektivima je rat, jer se ljudi plaše izjašnjavanja da žele da rade.
”Imati stav o nečemu ne daje nam pravo da vređamo, omalovažavamo i na bilo koji drugi način zlostavljamo druge, ne poštujemo tuđe stavove i mišljenja, uništavamo imovinu. Biti prosvetni radnik ne znači biti uvek i u svemu u pravu. Promišljanje mora biti kontinuirano, a delanje u skladu sa profesijom i brigom o deci i mladima. Deca i mladi imaju ustavno i zakonsko pravo na školovanje.” – napisala je načelnica Školske uprave Zrenjanin.