У четвртак, 16. јануара, током мирног студентског протеста и одавања поште преминулима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, студенткиња Соња П. ударена је колима и након тога превезена у Ургентни центар где су јој констатоване тешке телесне повреде. Возач је Соњу покупио с тротоара, без кочења и возио на крову аутомобила док није пала, након чега је побегао.
Од тог тренутка, али уједно и незадовољни договором који су репрезентативни синдикати постигли с Владом Србије, просветни радници у школама широм Србије почели су да доносе одлуке да у понедељак, 20.1, обуставе наставу. У појединим школама је та одлука једногласна, негде ће део запослених радити нормално, а део ће бити у штрајку, док ће у једном броју школа настава тећи нормално.
Председник Србије Александар Вучић и премијер Милош Вучевић изнели су податак да ће 82% школа радити у пуном капацитету, а да ће, тамо где то није случај, интервенисати просветна инспекција.
Говорећи о најави обуставе наставе у понедељак 20. јануара, Вучић је казао да, према подацима које има, настава ће се нормално одвијати у 1.442 од укупно 1.758 школа за које имају информација. То је, објаснио је, 82 одсто од укупног броја школа у Србији.
Додатно је појаснио да у 199 школа поједини наставници неће радити, али ће школе радити, а да ће у 94 школе, што је нешто мање од пет одсто, покушати да спроведу потпуну обуставу рада која је, казао је апсолутно незаконита.
Ови подаци, међутим, не слажу се са оним што је за наш портал изнела Нела Спасојевић, наставница математике у Техничкој школи у Трстенику и једна од администраторки неформалне вајбер групе која окупља више од 4000 наставника из Београда.
У овој групи прикупљају се подаци о школама које су донеле одлуку да, делимично или у целини, обуставе наставу у понедељак.
Реч је о, како нам је казала, школама у укупно 124 насеља у Србији, а број је, према њеним речима, знатно већи од оног који званичници помињу. У неким градовима стају све школе, док у другим штрајкује део образовних установа. Трећи вид штрајка на који су се поједине школе одлучиле је онај законски, који подразумева скраћење часова на 30 минута.
На неки од облика протеста одлучиле су се школе у следећим насељима, према подацима које нам је доставила наша саговорница:
Алексинац
Арадац
Аранђеловац
Ариље
Атеница
Бачка Паланка
Банатски Деспотовац
Банатски Карловац
Бело Блато
Београд
Бешка
Бивоље
Богатић
Бољевац
Бољевци
Бор
Ботош
Бресница
Брзи брод
Буковац
Чачак
Чајетина
Чента
Читлук
Чокот
Црвенка
Чумић
Ћуприја
Доња Трепча
Доња Трнава
Ђурђево
Дворане
Ечка
Елемир
Ердеч
Фаркаждин
Футог
Габровац
Горња Горевница
Горњи Матејевац
Горњи Милановац
Горњи Степош
Хум
Инђија
Ивањица
Јагодина
Јаково
Јасика
Јелашница
Каменица
Каран
Касидоли
Кикинда
Клек
Книћанин
Књажевац
Конарево
Коњух
Ковиљ
Крагујевац
Краљево
Кремна
Крушевац
Кула
Купци
Лађевци
Лазарево
Лесковац
Лукићево
Малча
Медошевац
Меленци
Миљковац
Мрчајевци
Мудраковац
Неготин
Ниш
Нишка Бања
Нови Бечеј
Нови Сад
Орловат
Падеж
Панчево
Паруновац
Перлез
Петроварадин
Пожаревац
Прањани
Прељина
Пријевор
Прокупље
Равни
Рожевижи
Рудник
Рума
Самаила
Севојно
Сићево
Сирогојно
Слатина
Смедеревска Паланка
Сомбор
Сремска Каменица
Сремски Карловци
Стајићево
Суботица
Таково
Темерин
Томашевац
Топола
Трнава
Трстеник
Трупале
Уб
Ужице
Ваљево
Велики Шиљеговац
Витановац
Врбас
Вршац
Жабаљ
Заблаће
Зајечар
Зрењанин
„Када је просвета дошла до тога да се пребројава мислим да математичари треба да се огласе јер смо највише учили о граничним вредностима и пребројивим скуповима.“ – истакла је наставница Нела Спасојевић и додала да просветарима новац НИЈЕ најважнији.
Она се захвалила студентима што су покренули просвету нагласивши да то значи да су научили много од својих наставника. Замолила их је да не замерају оним просветним радницима који нису храбри.
„Закон о основама система образовања и васпитања мора да се мења јер је директорима дао апсолутну моћ, а директоре поставља политика. Опет, по том истом Закону је забрањено политиком се бавити у школи. То је тај зачарани круг.“ – објаснила је Спасојевић.
Подсетимо, након последње фазе преговора Владе Србије и репрезентативних синдиката у просвети постигнут је договор који је изазвао незадовољство једног не баш малог дела просветних радника. Тај договор предвиђа да, уместо изједначавања почетне плате у просвети с републичким просеком у јануару 2025, што је био договор на који се Влада обавезала Протоколом из 2023. Синдикати су прихватили предлог Владе да се постизање тог циља помери за октобар 2025, уз коментар једног од синдикалиста да ће „дати Влади још једну шансу“ да испуни обећано.