Glas LJ spada među glasove koji se najkasnije usvajaju. Za razliku od glasa R, koji zahteva izuzetnu izdiferenciranost i spretnost pokreta govornih organa, glas LJ zahteva jednostavne pokrete. Dakle za izgovor glasa LJ nije od presudnog značaja složenost pokreta već uočavanje fine razlike u zvučnim karakteristikama glasa. Do četiri pa čak i četiri i po godine je dozvoljeno odstupanje u izgovoru glasa LJ.
Na ovom uzrastu deca razviaju fonološku svest (to znači da deca imaju sposobnost da prave razlike među glasovima, budu svesni njihovog položaja u rečima i sl.). Ukoliko dete ne uoči spontano razliku između glasova LJ i J (kaže jujaška umesto ljuljaška ili ljalje umesto jaje) ili ukoliko je uočava ali ne može samostalno pravilno da artikulišu glas LJ (Kada kaže jujaška, vi ga pitate jujaška? A ono odgovori, neeee jujaška), potrebno je uključiti ga na logopedski tretman. Izuzetno je važno razrešiti ovaj problem pre nego što dete počne intenzivno da razvija prečitačke i prepisačke sposobnostii a svakako pre početka učenja čitanja i pisanja. Glas LJ se veoma jednostavno ispravlja. Praksa je pokazala da je to glas kod kog se postižu najbrži rezultati. A takođe je pokazala probleme u čitanju i pisanju potpuno iste kao i u govoru. Dakle kao što dete u govoru pravi zamene iste takve pravi i u pisanju.
Dok je dete malo i nepravilno izgovara glasove roditelji su skloni da tome ne pridaju značaj i da očekuju spontano poboljšanje. Izgovor glasova postepeno sazreva vremenom, ali kao što smo i u ranijim tekstovima pominjale nije svaka forma nepravilnog izgovora prolaznog karaktera. Logoped će vam nakon procene artikulacije deteta dati objašnjenje koji to glasovi treba vežbati i kako a za koje se očekuje spontano sazrevanje.
Kada razmišljamo o izgovoru glasova deteta od tri ili četiri godine istovremeno treba da razmišljamo i o budućem učenju čitanja i pisanja.
Samo dete koje na vreme razreši artikulacione smetnje može neometano da uđe u narednu jezičku fazu, a to je najpre razvoj prečitačkih i prepisačkih veština a zatim obuka čitanja i pisanja. Čitanje i pisanje su najsloženije jezičke funkcije. Da bi se čitalo i pisalo potrebno je da istovremeno i neometano funkcioniše veliki broj različitih funkcija (pažnja, pamćenje, vizuo-prostorna organizacija, auditivna percepcija i pažnja, jezik, govor…).
Zapamtite: Ako do četvrte godine dete nema korektnu artikulaciju, obratite se logopedu. Pomozite svom detetu da razreši problem na koji je naišlo kako bi kasnije vreme, pažnju i energiju usmeravalo na osvajanje novih veština koje mu razvoj donosi.
Izvor: logopediavramovic