Питања која ће детету бити постављена су тајна, иако се у нашим школама већ годинама користи иста батерија тестова. Са друге стране, како ће протећи само тестирање и која ће питања бити постављена увелико зависи не само од коришћених тестова већ и од личности психолога тј. педагога.
Испитује се емотивна, социјална и когнитивна зрелост детета. Шта то тачно значи?
Графомоторика: уобичајено је да један од задатака буде да дете нешто нацрта. Пре поласка у школу већина деце правилно држи оловку и успева да нацрта довољан број детаља на цртежу. Рука којом држи оловку значи да је леворуко или дешњак, што психолог, такође, евидентира.
Бројеви: дете у овом узрасту би требало да уме да броји до 20 и да бројеве повезује са количином. Односно, када му покажете цртеж са 5 јабука, уме да их представи као : 5 јабука. Такође, треба да зна основно баратање бројевима, на пример, колико има година и колико ће их имати следеће године.
Многи знају и парне и непарне бројеве, да броје уназад и слично, али то се на овом тестирању не захтева.
Речник: један од могућих задатака је да дете каже којим словом почиње нека реч, којим словом се завршава, и да подели реч на слогове. Прати се и начин на који ствара реченице (колико јесу или нису опширне, колико изражајне, колико богате детаљима), гласовна анализа (да ли дете разуме да се реч КУЋА састоји од гласова К У Ћ А – што се сматра основом будућег писања), и гласовна синтеза (када кажете К У Ћ А да ли дете то препознаје као КУЋА – што је основа будућег читања)
Говорно-језички статус: кроз све одговоре биће праћен дететов говорно-језички статус.
Односно, целокупно тестирање пролази кроз разговор, и нема толико лошег психолога или педагога који ће дете намерно додатно уплашити када каже: “Сада пази шта радиш, сада ћу да гледам како се говорно-језички изражаваш”. Ипак, иако није очигледно – управо ова област о зрелости детета говори много.
Такође, очекивана су тзв. “питања сналажења” или свакодневних ситуација као што су: шта радимо када пада киша, како знамо које је годишње доба, који дан у недељи ће бити после, на пример, среде или који је дан био пре понедељка и слично. Требало би да дете зна и да одреди шта се налази горе, доле, поред њега, као и да разликује појмове већи –мањи.
Укратко: на ова питања не можете ви, преко ноћи, припремити дете нити то треба да покушавате. Имајте поверења у своје досадашње васпитне поступке, као и у рад вртића који је дете похађало.
Предшколски програм. По закону је предшколски програм обавезан, и без обзира што вам приликом уписа многе школе неће тражити ову потврду из вртића, ваша је обавеза да је имате, баш као што је право школе да је тражи. Ипак, захваљујући боравку у вртићу где је рад прилагођен узрасту деце, ваше дете је тамо већ научило не само правила понашања у групи, већ и основне појмове потребне за сналажење у школском градиву.
Читање и писање. Пре поласка у школу није неопходно да дете уме да чита и пише, нити ће га то испитивати на тестирању за упис у први разред. Вртићи немају законску дозволу да врше описмењавање деце, осим када дете индивидуално не покаже интересовање за то. Међутим, већина деце у вртићу, ипак, научи да препознаје слова (што је важно за учење читања) а имају извежбану графо-моторику (основа за писање). Ове активности васпитачи у вртићима обављају на одређен поступан начин.
Родитељи често кажу: “зна сва слова”, и мисле да њихово дете уме да чита. Међутим, деца слова најпре меморишу као симболе, тј. графеме а то не значи да знају да читају или пишу.
Уздржите се од учења детета да чита и пише, ако оно то не жели и не показује интересовање. Наиме, може се догодити да га томе учите на другачији начин него што ће то чинити његова будућа учитељица, тј. да ће морати прво да се одвикава од вашег начина да би прихватило њен. Ви, са своје стране, негујте љубав према књизи, много разговарајте, читајте детету, одговорите на његову радозналост. На овај начин већ га припремате за школу.
Уосталом, показатељи да ли је дете физички, психички или емотивно зрело за полазак у школу и нису да ли оно уме да чита или пише већ: непосредно пре школе зна правилно да користи све гласове, млечни зуби су или замењени или је замена у току, има развијену фину моротику (уме да користи маказе или да се игра са дугмићима, кликерима…), црта фигуру човека са свим елементима тј. главом, телом, рукама, ногама и детаљима, (очи, нос, уста, уши, коса) успева да држи пажњу 20 минута на истој активности, уме да поднесе пораз (на пример, не плаче када изгуби :”Човече не љути се«,) може да буде одвојено од вас више сати или дана…
За тестирање пред упис у први разред али и за полазак у школу, важно је да дете буде опуштено. Међутим, то је лакше рећи него учинити јер су родитељи веома узбуђени и нервозни а њихово расположење се лако “лепи” за децу.
Покушајте да контролишете сопствене страхове и емоције и објасните детету шта ће се дешавати на разговору код психолога или педагога. Покажите поверење да ће све бити у реду, да није ништа страшно ни ако не зна одговор на неко питање, да је у питању разговор, и да ће се и оно на том разговору најбоље осећати ако буде опуштено, одговарало без страха, онако како оно мисли да треба.
Током предстојећих месеци, тј. све до септембра, наставите да га припремите за полазак у први разред.
Понудите реалну слику школе, али почините од позитивних страна (на пример, да ће тамо стећи нове пријатеље, да ће научити много занимљивих нових ствари, да ће имати учитељицу која ће бринути о њима, да ће са својим одељењем ићи на излете…
Уздржите се од претњи и плашења, посредног или директног као што је: ”Видећеш ти када пођеш у школу… Са школом више нећеш имати времена за игру… школа је озбиљна ствар а играчке су за мале бебе…”
Немојте инсистирати на томе да ће много учити, морати да буде послушно, уредно, да ће бити кажњено ако не буде мирно седело. Не користите школу као претњу, јер тиме ризикујете да се у детету створи отпор на самом почетку.
Упис у школу као и школовање јесу стрес и за дете и за родитеље, али можда га ви, својим понашањем можете умањити.
Јелена Холцер