Šta dete treba da zna pred polazak u prvi razred

21 aprila, 2015

Pitanja koja će detetu biti postavljena su tajna, iako se u našim školama već godinama koristi ista baterija testova. Sa druge strane, kako će proteći samo testiranje i koja će pitanja biti postavljena uveliko zavisi ne samo od korišćenih testova već i od ličnosti psihologa tj. pedagoga
Ispituje se emotivna, socijalna i kognitivna zrelost deteta. Šta to tačno znači?
Grafomotorika: uobičajeno je da jedan od zadataka bude da dete nešto nacrta. Pre polaska u školu većina dece pravilno drži olovku i uspeva da nacrta dovoljan broj detalja na crtežu. Ruka kojom drži olovku znači da je levoruko ili dešnjak, što psiholog, takođe, evidentira.

Brojevi: dete u ovom uzrastu bi trebalo da ume da broji do 20 i da brojeve povezuje sa količinom. Odnosno, kada mu pokažete crtež sa 5 jabuka, ume da ih predstavi kao : 5 jabuka. Takođe, treba da zna osnovno baratanje brojevima, na primer, koliko ima godina i koliko će ih imati sledeće godine.
Mnogi znaju i parne i neparne brojeve, da broje unazad i slično, ali to se na ovom testiranju ne zahteva.
Rečnik: jedan od mogućih zadataka je da dete kaže kojim slovom počinje neka reč, kojim slovom se završava, i da podeli reč na slogove. Prati se i način na koji stvara rečenice (koliko jesu ili nisu opširne, koliko izražajne, koliko bogate detaljima), glasovna analiza (da li dete razume da se reč KUĆA sastoji od glasova K U Ć A – što se smatra osnovom budućeg pisanja), i glasovna sinteza (kada kažete K U Ć A da li dete to prepoznaje kao KUĆA – što je osnova budućeg čitanja)
Govorno-jezički status: kroz sve odgovore biće praćen detetov govorno-jezički status.

Pročitajte i Šta sadrži test za polazak u prvi razred

Odnosno, celokupno testiranje prolazi kroz razgovor, i nema toliko lošeg psihologa ili pedagoga koji će dete namerno dodatno uplašiti kada kaže: “Sada pazi šta radiš, sada ću da gledam kako se govorno-jezički izražavaš”. Ipak, iako nije očigledno – upravo ova oblast o zrelosti deteta govori mnogo.
Takođe, očekivana su tzv. “pitanja snalaženja” ili svakodnevnih situacija kao što su: šta radimo kada pada kiša, kako znamo koje je godišnje doba, koji dan u nedelji će biti posle, na primer, srede ili koji je dan bio pre ponedeljka i slično. Trebalo bi da dete zna i da odredi šta se nalazi gore, dole, pored njega, kao i da razlikuje pojmove veći –manji.
Ukratko: na ova pitanja ne možete vi, preko noći, pripremiti dete niti to treba da pokušavate. Imajte poverenja u svoje dosadašnje vaspitne postupke, kao i u rad vrtića koji je dete pohađalo.
Predškolski program. Po zakonu je predškolski program obavezan, i bez obzira što vam prilikom upisa mnoge škole neće tražiti ovu potvrdu iz vrtića, vaša je obaveza da je imate, baš kao što je pravo škole da je traži. Ipak, zahvaljujući boravku u vrtiću gde je rad prilagođen uzrastu dece, vaše dete je tamo već naučilo ne samo pravila ponašanja u grupi, već i osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu.
Čitanje i pisanje. Pre polaska u školu nije neophodno da dete ume da čita i piše, niti će ga to ispitivati na testiranju za upis u prvi razred. Vrtići nemaju zakonsku dozvolu da vrše opismenjavanje dece, osim kada dete individualno ne pokaže interesovanje za to. Međutim, većina dece u vrtiću, ipak, nauči da prepoznaje slova (što je važno za učenje čitanja) a imaju izvežbanu grafo-motoriku (osnova za pisanje). Ove aktivnosti vaspitači u vrtićima obavljaju na određen postupan način.
Roditelji često kažu: “zna sva slova”, i misle da njihovo dete ume da čita. Međutim, deca slova najpre memorišu kao simbole, tj. grafeme a to ne znači da znaju da čitaju ili pišu.

Pročitajte i Sve o upisu i testiranju dece za polazak u prvi razred

Uzdržite se od učenja deteta da čita i piše, ako ono to ne želi i ne pokazuje interesovanje. Naime, može se dogoditi da ga tome učite na drugačiji način nego što će to činiti njegova buduća učiteljica, tj. da će morati prvo da se odvikava od vašeg načina da bi prihvatilo njen. Vi, sa svoje strane, negujte ljubav prema knjizi, mnogo razgovarajte, čitajte detetu, odgovorite na njegovu radoznalost. Na ovaj način već ga pripremate za školu.
Uostalom, pokazatelji da li je dete fizički, psihički ili emotivno zrelo za polazak u školu i nisu da li ono ume da čita ili piše već :
neposredno pre škole zna pravilno da koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima razvijenu finu morotiku (ume da koristi makaze ili da se igra sa dugmićima, klikerima…), crta figuru čoveka sa svim elementima tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima, (oči, nos, usta, uši, kosa) uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi :”Čoveče ne ljuti se«,) može da bude odvojeno od vas više sati ili dana…
Za testiranje pred upis u prvi razred ali i za polazak u školu, važno je da dete bude opušteno. Međutim, to je lakše reći nego učiniti jer su roditelji veoma uzbuđeni i nervozni a njihovo raspoloženje se lako “lepi” za decu.
Pokušajte da kontrolišete sopstvene strahove i emocije i objasnite detetu šta će se dešavati na razgovoru kod psihologa ili pedagoga. Pokažite poverenje da će sve biti u redu, da nije ništa strašno ni ako ne zna odgovor na neko pitanje, da je u pitanju razgovor, i da će se i ono na tom razgovoru najbolje osećati ako bude opušteno, odgovaralo bez straha, onako kako ono misli da treba.
Tokom predstojećih meseci, tj. sve do septembra, nastavite da ga pripremite za polazak u prvi razred.
Ponudite realnu sliku škole, ali počinite od pozitivnih strana (na primer, da će tamo steći nove prijatelje, da će naučiti mnogo zanimljivih novih stvari, da će imati učiteljicu koja će brinuti o njima, da će sa svojim odeljenjem ići na izlete… Uzdržite se od pretnji i plašenja, posrednog ili direktnog kao što je: ”Videćeš ti kada pođeš u školu… Sa školom više nećeš imati vremena za igru… škola je ozbiljna stvar a igračke su za male bebe…”
Nemojte insistirati na tome da će mnogo učiti, morati da bude poslušno, uredno, da će biti kažnjeno ako ne bude mirno sedelo. Ne koristite školu kao pretnju, jer time rizikujete da se u detetu stvori otpor na samom početku.
Upis u školu kao i školovanje jesu stres i za dete i za roditelje, ali možda ga vi, svojim ponašanjem možete umanjiti.
Jelena Holcer

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


13 komentara na "Šta dete treba da zna pred polazak u prvi razred

  1. ivana kaže:

    Sta kazete na to kad psiholog se detetu obrati sa recima ” ne lupetaj”, kod resavanja nekog zadatka. Dete je onda skroz zbunjeno i to je prvi susret sa skolom.

    1. Mira kaže:

      Ne verujem da bi bilo koji psiholog izgovorio tako nesto, ovaj komentar je prilicno zlonameran i usmeren protiv struke ?

      1. Tina kaže:

        Miro, ima takvih situacija.Stvarno se događa,nije ovo zlonamerno izneto. Ima izuzetno dobrih psihologa,vrhunskih stručnjaka,ali neko i ”zaluta”.

  2. Mama predškolca kaže:

    A ako u školi praktikuju grupno testiranj od po desetoro predškolaca da li je to u skladu sa pravilima i da li se tada dobijaju relevantni rezultati.
    I još jedno pitanje za šta se sve koriste rezultati tog testiranja.

    1. Pedagog kaže:

      U kojoj se to školi ” praktikuje ” ? Ovo prvi put čujem, a imam 30 godina staža ! Tesiranje / pogrešan naziv !/ , odnosno provera spremnosti za polazak u školu, služi da se upoznamo sa Vašim detetom, odnosno njegovom spremnosšću za polazak u školu, koji podrazumeva sve ono što ste u tekstu pročitali, kao , i da na osnovu dečjih postignuća oformimo odeljenja sa istim / ili približno istim / nivoom spremnosti dece: od onih najspremnijih, do onih kojima će trebati i neka dodatna pomoć u savladavanju gradiva.

  3. Dragana kaže:

    A sta kazete na to da uciteljica kaze roditelju na prvom roditeljskom sastanku da svi u odeljenju znaju da citaju samo moj sin ne i da oni odose, odose nemaju vremena za cekanje? (pritom ja svoje dete nisam forsirala jer nije pokazivao zelju da nauci da cita pre polaska u prvi razred…drugo dete je u pitanju)

    1. Tina kaže:

      Dragana, to sam i ja pitala stručne službe”šta je bolje deca da nauče čitanje i slova ili ne pre polaska u prvi razred”. Pedagozi,psiholozi,vaspitačice su mi odmah rekli:”zašto pitaš,tvoje dete je na fakultetu”.(po meni nemaju stav),a sve učiteljice tvrde da je za dete bolje da zna slova i da čita( da može da reši postavljene zadatke iz matematike ,prirode i društva…)U radnim sveskama ovih predmeta traži se znanje azbuke a ne čeka učenje slova.Nije u pitanju detinjstvo,interesovanje već potreba da se uradi zadato.Vi treba da čitate ….”nacrtaj krug ili poveži tačke”….Mislim da razumete o čemu je reč.Geograf sam u osnovnoj i srednjoj školi.

      1. Pedagog kaže:

        Kao prvo :dete ne čita zadatke iz matematike, prirode i društva, dok ne nauči slova , i dok ne nauči da čita, što je Tina, priznaćete veoma logično ! To da Vam je neko rekao da je Vaše dete već na fakultetu je više tužno, nego smešno, i nije mi jasno da je to neko od psihologa, pedagoga, ili koga već, rekao, osim, ako su to Vaše prijateljice ! U radnim sveskama se ne traži znanje azbuke dok se ista ne nauči ! To što ” piše ” pročita, i objasni detetu, učiteljica. Čudno je da jedan prosvetni radnik napiše tako nešto…Odgovor na vaše pitanje je : Ako već ne naučite dete da pravilno piše, i još pravilnije ČITA, a to roditelji ne znaju, onda je bolje da i ne pokušavaju ! Postoje pravila pisanja i čitanja, koje učiteljica zna, a roditelji ne ! Opet kažem, radite u osnovnoj školi, a postavljate takvo pitanje, malo je čudno…generalno, učiteljice mnogo više vole da deca NE ZNAJU SLOVA I ČITANJE, NEGO DA DOĐU U ŠKOLU , A DA TO SVE RADE POGREŠNO ! Znate ono : čitanje slovo po slovo, pa onda kaže celu reč, ili pročita , isto tako u sebi, slovo po slovo, pa onda kaže na glas…Ni jedno dete nije ” na fakultetu ” sa 7 godina samo zato što je znalo nešto na pročita, izbroji do 20, ili zna godišnja doba…

        1. Natasa kaže:

          Da li znaju ili ne da citaju nebitno, ali 90% dece ni do treceg razreda ne razume procitano, pa nema smisla resavanje bilo kakvih zadataka, jer se sve svodi na sablonsko i napamet ucenje. Vi kao pedagog bi trebali znati da se ne poklanja dovoljno paznje prosirenju vokabulara kroz pricu i komunikaciju sa decom uz paralelni rad kako na tehnickom tako i na citanju sa razumevanjem, a potom i razvoju logickog razmisljanja. Ja imam dete koje nije nista znalo kad je krenulo u skolu, nije znala ni jezik zemlje, pa nije ni pricala, nista sa njom nisam radila, ni na sta je nisam ni mogla pripremiti, prvih godina nije bila ni prosecan djak, ali je sa 15 godina medju 5 najboljih djaka ne u generaciji vec u celoj skoli.

        2. E kaže:

          A ko objašnjava domaće zadatke?Učiteljica na času da uputstva za rad i zaokruži stranu koju treba dete da uradi.Pravilnici,opis poslova i realnost.Nije ovo ništa protiv pedagoga ili učitelja već potreba.Nema pisanje netačnih slova …ima dodatne literature.Postavljeno je pitanje da li dete da zna slova a ne šta vole učiteljice.

        3. Tina kaže:

          Vaš odgovor Dragani je “pre polaska u prvi razred,ne treba slova da uče deca a ni čitanje”.Situacija na roditeljskom sastanku je bila”sva deca čitaju”.Pitam jer i mene pitaju,a stvarno mi dete odraslo.

        4. Tanja kaže:

          Pedagog…..treba Dragani da pomognemo odgovorom a ne da listamo Pravilnike.Pogledajte radne sveske iz predmeta za 1 razred (zadaci imaju tekst:sta vidiš na slici, nacrtaj,poveži…). Uciteljica je rekla ”sva deca čitaju”.Naše komentare čitaju roditelji dece koja treba da pođu u prvi razred.Treba im informacija a ne ”pravila”,preporuka,mišljenje ŠTA TREBA DETE DA ZNA PRE POLASKA U PRVI RAZRED? .Ne za Vašu proveru spremnosti (razgovor sa detetom ) ,već za nastavu.

  4. sanja kaže:

    ucitelji nisu krivi sto roditelji forsiraju svoju decu da nauce citati…to je neuspeh roditelja iako smatraju da su ucinili pravu stvar..nisu svesni da uzimaju decje detinjstvo i decju radost..

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama