Деца имају вртић у коме нема оних „испод и изнад црте“, флексибилно радно време вртића које је усклађено са радним временом родитеља. Деца имају до краја школовања све бесплатно: уџбенике, свеске, прибор. Финска даје деци школу са бесплатном здравом храном, путовања са школом, екскурзије, бесплатан боравак…. Све то много олакшава породични буџет, па се има новца и за породична путовања, правилну и уравнотежену исхрану и код куће, културне и спортске активности…
Ако је дете болесно, родитељ (мајка или отац) обавезно остаје са њим, без страха да их приватник послодавац неће пустити или отпустити. У Финској се не може догодити да родитељ не плати или одбије да плати алиментацију. Наиме, уколико један од родитеља не плаћа алиментацију оном другом који се брине о детету, било да избегава или да је несолвентан, тада је општина дужна да исплаћује алиментацију, с тим да има право да је рефундира од родитеља дужника.
Такође, Србија нема разрађен систем помоћи самохраним родитељима, док у Финској самохрани родитељи осим дечјег додатка добијају и новчану помоћ. Не бих ни да коментаришем зашто у Србији самохрано родитељство не постоји ни као правна категорија и зашто не постоје критеријуми на основу којих би неко лице могло добити овај статус, а због чега се ови родитељи сусрећу са бројним проблемима у животу као што су дискриминација при запошљавању, незапосленост, изостанак плаћања издржавања за дете од стране другог родитеља, недостатак новца, одсуство сваког вида подршке од стране државе, стамбени проблеми…
Ево једног видео спота где се приказује време ужине у финској школи. Деца не једу масне буреке ни калоричне пице, већ увек неки интегрални хлеб са неким намазом, кувано вариво са неким беланчевинама (рибљим ћуфтама, печуркама), много свежег поврћа.
Атмосфера у трпезарији је фина, ведра, на сваком столу је цвеће (преко целе године). После завршеног оброка деца сама разврставају све са тацне, након чега свако дете обавезно узима једну ксилитол пастилу са аутомата, због одржавања нормалне пеха вредности у устима да се зуби не би кварили. Све се ово ради и у забитој школи на селу и у главном граду, јер је свако дете, само дете. Деца се тако у ових 30 минута оброка уче здравим навикама, чистоћи, естетици, манирима, спремању за собом.
Тарја Митровић
Извор: mojafinska.blogspot.rs