Deca imaju vrtić u kome nema onih „ispod i iznad crte“, fleksibilno radno vreme vrtića koje je usklađeno sa radnim vremenom roditelja. Deca imaju do kraja školovanja sve besplatno: udžbenike, sveske, pribor. Finska daje deci školu sa besplatnom zdravom hranom, putovanja sa školom, ekskurzije, besplatan boravak…. Sve to mnogo olakšava porodični budžet, pa se ima novca i za porodična putovanja, pravilnu i uravnoteženu ishranu i kod kuće, kulturne i sportske aktivnosti…
Ako je dete bolesno, roditelj (majka ili otac) obavezno ostaje sa njim, bez straha da ih privatnik poslodavac neće pustiti ili otpustiti. U Finskoj se ne može dogoditi da roditelj ne plati ili odbije da plati alimentaciju. Naime, ukoliko jedan od roditelja ne plaća alimentaciju onom drugom koji se brine o detetu, bilo da izbegava ili da je nesolventan, tada je opština dužna da isplaćuje alimentaciju, s tim da ima pravo da je refundira od roditelja dužnika.
Takođe, Srbija nema razrađen sistem pomoći samohranim roditeljima, dok u Finskoj samohrani roditelji osim dečjeg dodatka dobijaju i novčanu pomoć. Ne bih ni da komentarišem zašto u Srbiji samohrano roditeljstvo ne postoji ni kao pravna kategorija i zašto ne postoje kriterijumi na osnovu kojih bi neko lice moglo dobiti ovaj status, a zbog čega se ovi roditelji susreću sa brojnim problemima u životu kao što su diskriminacija pri zapošljavanju, nezaposlenost, izostanak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja, nedostatak novca, odsustvo svakog vida podrške od strane države, stambeni problemi…
Evo jednog video spota gde se prikazuje vreme užine u finskoj školi. Deca ne jedu masne bureke ni kalorične pice, već uvek neki integralni hleb sa nekim namazom, kuvano varivo sa nekim belančevinama (ribljim ćuftama, pečurkama), mnogo svežeg povrća.
Atmosfera u trpezariji je fina, vedra, na svakom stolu je cveće (preko cele godine). Posle završenog obroka deca sama razvrstavaju sve sa tacne, nakon čega svako dete obavezno uzima jednu ksilitol pastilu sa automata, zbog održavanja normalne peha vrednosti u ustima da se zubi ne bi kvarili. Sve se ovo radi i u zabitoj školi na selu i u glavnom gradu, jer je svako dete, samo dete. Deca se tako u ovih 30 minuta obroka uče zdravim navikama, čistoći, estetici, manirima, spremanju za sobom.
Tarja Mitrović
Izvor: mojafinska.blogspot.rs