Шта је дечији рођендан ако не потрошиш 500 евра

Шта је дечији рођендан ако не потрошиш 500 евра: Па ми смо родитељи начисто полудели


Ближи се рођендан моје ћерке, десети, и мислила сам да она жели да га прослави некако другачије, јер је први са две бројке. Ухватила ме паника да ли ће пожелети нешто што нећемо моћи да организујемо јер смо у потрагу простора, илити играонице кренули касно.

Да напоменем, њен рођендан је тек за месец дана! Њена жеља била је једноставна, само најбољи другари, сендвичи, и торта! Али није увек било тако…

Док је била у вртићу, славили смо рођендане у играоници. За крај маја, када јој је рођендан, играоница се резервише крајем фебруара, најкасније у марту. Јер у обзир долазе само две-три играонице у које иду њени другати из краја. И ту цирклушемо сви, с рођендана на рођендан. Сваки пут бих себи рекла да ћемо позвати другаре из вртића и ужу родбину – сваки пут на рођендану је било тридесетак малишана и четрдесетак одраслих.

Торта? Kоји цртани јунак? Kакве свећице? Сваке године пратили смо њене жеље, Мала сирена, Мачак у чизмама, Штрумпфови, Храбра Мерида… И то наравно она од пет килограма да бисмо намирили све госте.

Реално, ја то уз своје обавезе никад не бих стигла да направим. И оно најважније, не умем то тако украсим да буде по њеној жељи.

Онда послужење: некад сам правила сендвиче за све госте, салате, и то је значило нервни слом.

Јер требало је на силним тацнама направити бар 300 сендвича, три чиније салате…

Зато смо то заменили кетерингом.

И кад ставите све на папир, закуп играонице, пиће, храна, торта, фотографисање (не мора) све заједно кошта између 400 и 500 евра!

У играоници сачекујете госте, чаврљате, бринете да се неко дете не повреди иако имате аниматоре,ипак је то ваш рођендан и некако сте одговрни за целокупну атмосферу. Дакле, пали сте с ногу!

Али ви се само насмешите када видите своје дете окружено силним поклонима и трчи од кесе до кесе и вади поклоне. О оним еврима не размишљате до пред први у месецу, када пресушите начисто због рођендана.

Ови наши рођендани још су смејурија за оне на којима смо били. Има мама које воле све да задиве и превазиђу и саме жеље мезимаца. Тако смо присутвовали гашењу свећина на петоспратној замак торти који је била већа и од самог детета које је једва угасило свећице на њој.

Играоница као простор није била довољна, па су стигли и аниматори са голубовима, шеширима, картама.

А када је и то прошло, кренула и дискотека са димом. И за крај, сваком детету поклон!

Цео рођендан око 1.000 евра. Има се, може се!

Следећи рођендан код једног дечака био је скромнији. Само торта на три спрата, роштиља у изобиљу, деца су била у мањини у односу на одрасле. У једном тренутку чини ми се да су се више чули старији од саме деце.

Али само у једном тренутку.Kренули су народњаци. А девојчице почеше да се извијају и да певају све те лако памтљиве назови љубавне песмице! Моја ћерка је покушавала да се укључи некако јер већину тих песама није ни чула! Kакав провод за децу! Или је то било мало и због одраслих?

Ово је коштало око 500 евра, чак и мама дечака констатовала велике трошкове.

А тек онај рођендан где су сестре славиле рођендан заједно? Па сва силна деца и одрасли… све пута два! Две торте, два аниматора, дупли поклони… Па то не смем ни да кажем колико је изашло. Претпостављате и сами!

И зашто ја ово све причам? Питам се, може ли то једноставније? Оно, као некад, дођу ти другари поједете сендвиче, дувате свећице на торти и идете напоље да се играте?

Размишљајући тако, пошто имамо мали стан, супруг и ја смо претпрошле године дошли на идеју да уместо играонице то буде прослава у природи уз роштиљ и дружење, да клинци понесу играчке, мало дечје музике и ето весеља.

Питања мама била су следећа:” А хоће ли доћи неки аниматор, биће им досадно? А шта ако падне киша? А где је ту тоалет? Има инсеката, комараца”… милион разлога да вам укажу да сте на погрешном путу у органзацији рођендана.

Моја ћерка се уплашила да јој нико неће доћи. И одустали смо! Нисмо ни ми имали петљу да изађемо из зачараног круга!

И схватила сам нешто тада. Нису деца крива, већ ми родитељи који смо упали у шаблон из којег нећемо или не желимо да изађемо.

И то све због назови комфора! Kоји прилично скупо плаћамо. Замислите, да смо сви само део тог новца остављали за дечје школовање, колико бисмо скупили за десетак година? Није ли све то помало бахато?

Нећу да моралишем нити да вређам било кога, само наглас размишљам, сви који и даље мисле да то тако треба, нека изволе да и даље тако раде! Али да ли децу то чини бољим људима, да ли ће бити срећнији због тога? Не бисмо ли то постигли и оним лепим дружењем уз сендвиче и торте и лопту напољу? Ма може и биоскоп! Само да не личи на свадбу или славу! Дивим се свима који то већ тако раде.

Деци је потребна само игра, нама је изгледа потребна помпа!

Извор: Zena Blic