Za jaku porodicu nije potrebno puno novca, već ljubav, sigurnost, komunikacija i povezanost. I uz to – neka pravila i navike
U jakoj porodici članovi jedni drugima pružaju emocionalnu i fizičku sigurnost.
To znači da, kada si u krugu svoje porodice, možeš da se opustiš i budeš ono što jesi. Tada je u redu da se osećaš uplašeno, uzbuđeno, uznemireno ili bilo kako drugačije. Tvoja porodica takve emocije prihvata i razume.
Ako dete ima sigurnu i bezbednu porodičnu bazu, njegova sigurnost u sebe je veća i ono je spremnije da istražuje svet izvan porodice. To znači da, kada situacije postanu preteške u velikom stvarnom svetu čak i ako je taj svet igralište u vašem kraju, dete zna da može da vam se obrati kada su mu potrebni uteha, podrška i zaštita.
Saveti za sigurnost i bezbednost
Evo nekih predloga kako graditi osećaj sigurnosti i bezbednosti unutar porodice:
Pričajte sa partnerom, ako ga imate, o ritualima i navikama koje želite da vaše dete i porodica imaju. Na primer, pričanje priča pred spavanje. Rituali pomažu detetu da oseti sigurnost i pripadnost.
Pričajte sa detetom o emocijama. Naviknite članove porodice da u određeno vreme svakog dana pričaju o svojim emocijama. Na primer, tokom večere neka svaki član porodice ispriča šta mu se dobro, a šta loše desilo tokom dana.
Budite spremni i pripremite plan za prevazilaženje snažnih emocija. Ako ste vi ili vaše dete pod stresom ili ste uznemireni, prijaće vam da se prošetate, slušate muziku ili pozovete prijatelja da vam pomogne.
Ako osetite da previše kritikujete i često se ljutite, fokusirajte se više na brigu o sebi i potražite pomoć kako biste savladali te emocije.
Uzajamno se poštujte. Saslušajte druge, pustite ih da vam kažu sve šta su želeli i izbegavajte kritiku. Ako misite da ste slabi u oblasti strateškog komuniciranja, informišite se o tome kako da unapredite svoje veštine pregovaranja, rešavanja problema i konflikata.
Kada ste roditelj, vaše emocije i ponašanje imaju veliki uticaj na ostale članove porodice, pogotovo na dete. Na primer, ako ste vi ljuti i pod stresom, moguće je da će se i vaše dete isto tako osećati. Zato je važno da brinete o sebi, vodite zdrav život i potražite pomoć ako vam je potrebna.
Nežnost, brižnost i pozitivna pažnja unutar jake porodice
Snažne porodične veze gradite pomoću nežanog, brižnog i emotivnog odnosa prema svom detetu i partneru, ako ga imate.
Dete kom porodica pruža nežnost, brižnost i emotivnu podršku bolje se slaže sa ostalom decom i nastavnicima. Takođe, ako je vaš odnos sa detetom emotivno ispunjen, ono će se osetiti specijalnim, što će mu pomoći da se lakše nosi sa usponima i padovima kasnije u životu.
Pozitivna pažnja takođe je značajna. Na primer, kada se fizički spustite na nivo deteta i zainteresujete se za ono šta radi. Na ovaj način detetu pokazujete da ste njime iskreno zadivljeni i iskazujete nežnost. Pozitivnom pažnjom se uspostavlja i gradi veza sa detetom, a sa druge strane, dete uveravate da ćete mu biti dostupni ako ste mu potrebni.
Čak i ako vaša deca imaju različite karaktere, potrebe i talente, neophodno je da svakom od njih pokažete interesovanje, da ih podržite i pohvalite kako bi se osećali dobro. Na taj način im gradite samopoštovanje i samopouzdanje.
Saveti za nežnost, brižnost i pozitivnu pažnju:
Evo nekih saveta kako da u svojoj porodici stvorite atmosferu nežnosti, brižnosti i pozitivne pažnje:
Recite detetu koliko ga volite, obraćajte pažnju na njega i tražite prilike da mu kažete koliko ste njime ponosni.
Gledajte dete u oči i budite nasmejani dok sa njim pričate kad god ste u prilici, pokažite fizičku nežnost.
Pohvalite i podržite članove svoje porodice kada nešto urade dobro ili su bili dobri prema drugima. Npr: „Jelena, hvala ti što si jutros rasklonila sudove iz sudopere – baš si mi pomogla“.
Organizujete zajednička zabavna druženja i pokažite da vam je stalo.
Organizujte pojedinačno, specijalno, druženje sa svakim članom porodice, i tom prilikom radite ono što oboje volite.
Čvrsta, poštena pravila i rutine unutar jake porodice
Čvrsta i poštena porodična pravila svim članovima jasno govore šta se od njih očekuje i kako treba da se ponašaju. Ona članovima porodice pomažu da se međusobno bolje slažu i čine porodični život mirnijim.
Efikasna pravila su porodične odluke o tome kako će se članovi brinuti i tretirati jedni druge. Razmislite o tome šta je za vašu porodicu najvažnije, i onda za te stvari napravite pravila. Na primer, svaka porodica treba da ima pravilo o zabrani međusobnog fizičkog povređivanja. Takođe, pravila se mogu odnositi na bezbednost, pristojnost, dnevne obaveze i međusobno poštovanje.
Deca koja rastu u porodicama koje imaju odgovarajuća pravila bolje se snalaze u školi, a kad uđu u tinejdžerske godine, rizik da se uključe u opasne aktivnosti je znatno manji. Razumna pravila i razumne posledice uče decu o postojanju granica, što će im pomoći i u životu van porodice. Na primer, granice postavljene u kući pomažu detetu da poštuje pravila u školi.
Rutine su redovne planirane aktivnosti koje obavljate svakim danom – na primer, pripremanje obroka, oblačenje, odlazak na spavanje i sl. Ove planirane aktivnosti važne su da u kući sve teče neometano.
Rutine daju detetu informacije o tome šta je bitno njegovoj porodici. One mogu pomoći jačanju porodičnih stavova i vrednosnog sistema. Doprinose osećanju pripadnosti i zajedništva članova unutar porodice. A u stresnim životnim situacijama predvidljivost rutina pruža stabilnost.
Saveti za kreiranje porodičnih pravila i rutina
Evo nekih saveta kako da kreirate porodična pravila i rutine:
Dajte detetu određene poslove i obaveze u kući koje može da obavlja. Zajedno sa njim odlučite ko će šta da radi. Na taj način će dete imati osećaj da doprinosi.
Redovno održavajte porodične sastanke kako biste uključili dete u kreiranje porodičnih pravila i planiranje porodičnih događaja.
Uporedo sa odrastanjem deteta morate menjati rutine i pravila. Izmene mogu biti jednostavne. Recimo, u nekom trenutku treba da dozvolite detetu da kasnije ide u krevet ili da se dogovorite da ono sprema večeru jednom nedeljno.
Kad vaše dete postane adolescent, možete mu objasniti da uz veću samostalnost dolazi i dodatna odgovornost.
Rutine mogu puno da pomognu deci sa smetnjama i teškoćama, kojoj je možda teško da razumeju promene i nose se sa njima.
Dobra komunikacija unutar jake porodice
Razgovor unutar porodice o dobrim i lošim stvarima znak je međusobne podrške. Takav odnos omogućava članovima porodice da pozitivne stvari zajedno proslave, a kad je situacija loša – pričaju o problemima.
Evo nekoliko predloga da podstaknete dobru komunikaciju u porodici:
Podstičite članove porodice da razgovaraju, ali i da slušaju. Svako treba da dobije priliku da izrazi svoje emocije.
Pomozite deci da nauče reči kako bi mogli da izraze svoje misli i želje i na taj način traže ono šta im treba ili žele.
Stvarno slušajte i s emocijama odgovarajte na razne situacije – ne samo na lepe i dobre vesti već i na ljutnju, sramotu, tugu ili strah.
Saslušajte probleme članova porodice i pružite im emotivnu podršku, bez savetovanja i insistiranja na rešavanju problema.
Kada postoji neki problem, učite članove porodice o pregovaranju i kompromisu kako bi uvek svako dobio šta mu treba.
Obraćajte pažnju na govor tela i postupke isto koliko i na reči.
Pokušajte da prekinete posao i potpuno se posvetite detetu ili partneru kada nešto želi da vam kaže. Ako u tom trenutku ne možete da im se potpuno posvetite, dogovorite se sa njima da pričate malo kasnije.
Detetu uz užinu stavite poruku kojom ćete mu reći da mislite na njega.
Jedite što češće zajedno, kao porodica, za stolom, sa isključenim televizorom. Iskoristite to vreme da saznate šta se dešava u životima drugih članova.
Kada dete ima neki problem koji ga emocionalno opterećuje, pričajte sa njim kako biste saznali šta oseća i kako da mu pomognete.
Povezivanje sa ljudima van porodice
Za dete je važno da stvara veze i sa brižnim ljudima van porodice. Značajne i dragocene veze su one koje ostvarujete sa članovima vaše proširene porodice, prijateljima, komšijama i zajednicom.
Kroz povezivanje deca grade samopouzdanje. Imaju jasniju svest o svom mestu u porodici zato što su unuci, rođaci i sl. Ako ste u kontaktu sa svojom širom porodicom, prijateljima i ljudima u zajednici, dete će bolje znati kako da se ponaša prema drugima.
Prisustvo drugih odraslih osoba velika je podrška u teškim trenucima. Na primer, u slučaju smrti člana porodice ili u veselim trenucima kada idete zajedno na odmor ili proslavljate značajne događaje.
Ako ste povezani sa drugima, imate više opcija kad vam je potrebna pomoć ili savet, kada hoćete da izađete uveče na piće sa prijateljima ili vam treba neko da brine o deci tokom školskih raspusta.
Detetu možete pomoći da razvije svoj identitet tako što ćete se uključiti u organizovane aktivnosti lokalne zajednice i pomagati drugima. Na primer, pomozite organizaciju školskih događaja.
Izvor: odrastanje.rs