Ni 15 godina nakon uvođenja inkluzivnog obrazovanja, što je omogućilo da se deca sa smetnjama u razvoju upisuju u redovne osnovne škole, u praksi ne postoji dodatna obrazovna podrška ni za decu ni za nastavnike, rečeno je danas na konferenciji za medije koju je organizovalo udruženje roditelja dece sa autizmom „Bazi Mili“.
„Ni u jednoj redovnoj školi u Srbiji ne postoji pedagoški asistent za decu sa smetnjama u razvoju, stručnjak stalno zaposlen u školi, koji bi pomagao i deci sa SUR i nastavnicima tokom školovanja“, rekla je Milica Nikolić, osnivačica udruženja „Bazi Mili“, mama četrnaestogodišnjeg dečaka Lazara koji ima autizam, i koji pohađa školu „Mile Dubljević“ u Lajkovcu. To je, kako je rečeno na konferenciji, jedina škola u Srbiji koja je odnedanvo, zajedničkim radom roditelja i direktorke, za stalno zaposlila defektologa-oligofrenologa koji obavlja posao pedagoškog asistenta.
Prema istraživanju koje je udruženje sprovelo, 100% ispitanika/nastavnika u redovnim školama smatra da je potrebno angažovanje pedagoškog asistenta za decu sa smetnjama u razvoju u njihovoj školi.
– Pedagoški asistent bi trebalo da bude osoba koja je zaposlena u redovnim osnovnim školama, a koja bi pružala sveobuhvatnu podršku grupi učenika sa smetnjama u razvoju. Dakle, to nije isto što i lični pratilac. On pruža podršku nastavnicima i zaposlenima u školi, što je jako bitno. – objasnila je predsednica udruženja „Bazi Mili“ Milica Nikolić.
Saradnik za inkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosvete dr Stevan Nestorov rekao je da je resorno ministarstvo 2023. godine uputilo inicijativu da se u katalog zanimanja uvede i zanimanje pedagoški asistent. Kako kaže, očekuje da do 2026. godine 40 pedagoških asistenata bude zaposleno u školama koje za to ispunjavaju uslove.
Direktorka OŠ „Mile Dubljević“ iz Lajkovca Biljana Žujović kazala je da u njihovoj školi već dve godine radi oligofrenolog koja je zadužena za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Rezultati su, istakla je, već vidljivi, a atmosfera u školi, kolektivu i među decom mnogo bolja.
Žujović se priseća slučaja dečaka Lazara koji je u školu na čijem je ona čelu došao u drugom razredu. On je odličan đak i imao je ličnog pratioca. Sve je, kaže, teklo uredno do nekih momenata kada je on bio uznemiren, ali u školi su znali šta u tim sitaucijama njemu prija i to su i radili. Potom je došla korona, onlajn nastava, i polazak u peti razred, kada su se javili određeni otpori, neprihvatanje deteta sa autizmom.
„Došli smo do situacije da su roditelji pitali: ‘Pa je l’ to dete mora da ide u redovnu školu?’ Tada sam angažovala sa 50% norme defektologa-oligofrenologa koja na neki način radi posao pedagoškog asistenta i to je bio pravi potez“ – priseća se Biljana Žujović.
Od tada se, kaže, svi osećaju sigurnije.
– Defektolog, u našem slučaju oligofrenolog je neka spona između nastavnika, roditelja, učenika i drugih roditelja. Trebalo je dosta rada i truda da roditelji i učenici prihvate činjenicu da mi imamo obavezu da pružimo jednake šanse svoj deci. I mi u tom pravcu delujemo i dalje se edukujemo. Lazar je prilično samostalan što se tiče nastave i boravka u školi. I smatram da smo za sada postigli cilj onoliko koliko smo mogli – zaključila je ona.
Konferenciji u Medija centru prisustvovala je i mr Danijela Vuković, pedagoškinja, jedna od ekspertkinja koji su radili na uvođenju inkluzivnog obrazovanja, i sama osoba sa invaliditetom. Ona je istakla da su, zbog nepostojanja odgovarajuće podrške u praksi, deca sa smetnjama u razvoju u povećanom riziku od diskriminacije pa čak i segregacije.