Kako današnju decu učiniti radosnom, duševno zdravom i normalnom?
U novoj eri, ovo se pitanje nameće kao krucijalno, premda je ono bilo aktuelno u svakom dobu, budući da „svako vreme ima svoje breme“.
Fizički i virtuelno povezani jedni sa drugima – zapravo nikada nismo bili udaljeniji jedni od drugih.
Slobodni da dođemo do informacija koje su nam potrebne u bilo kom saznajnom segmentu nikada nismo bili porobljeniji od strane istih tih informacija koje smo tek u neznatnoj meri kadri da upotrebimo na korist i uzrastanje u dobru.
Šta je, dakle, to što je potrebno i neophodno današnjoj deci da ostanu u kontaktu sa sobom i očuvaju mentalno zdravlje i radost življenja?
Šta je to što je potreban ( možda ne i dovoljan ) uslov – ono što mora biti temelj zdrave ličnosti deteta?
Da li je to kvalitetno obrazovanje?
Da li je to umešnost sa IT tehnologijama?
Da li je to veština obrade i upravlanja sa više informacija istovremeno?
Znanje više jezika?
Novčana „stabilnost“?
Lepota, pravilne fizičke proporcije, dopadljivost?
Šta je to bez čega deca neće osećati radost i neće „disati“ na duševno zdrav način?
Mnogi su nastojali da definišu normalnost i duševno zdravlje i na tu temu napisane su hiljade stranica.
Ali, da bismo se orijentisali bez dubokih analiza i filozofskih rasprava, dovoljno je kao reper imati u vidu sažetu Frojdovu definiciju: „Normalan (duševno zdrav) je onaj ko ume da radi i voli“
Ako se zamislimo nad ovom definicijom, a pod pretpostavkom da nam je jasno šta znači voleti i zašto je „rad“ koren reči radostan, biće nam dovoljno da nam ona bude orijentir.
I da razumeno šta sve deca ne moraju da bi bila duševno zdrava i normalna u ovoj tehnološkoj eri:
– ne moraju da imaju kvalitetno obrazovanje, jer je ono danas iscepkano, depersonalizovano i nije apriori uvezano sa dobrotom i radošću
– ne moraju biti umešna sa IT tehnologijama da bi bila duševno zdrava
– ne moraju da umeju istovremeno upravljati mnoštvom informacija
– ne moraju znati više jezika
– ne moraju biti novčano „stabilna“
– ne moraju biti dopadljiva i pravilnih fizičkih proporcija
Ali MORAJU da budu saosećajna, otvorena za drugog i usmerena ka drugom, uvažavajući pri tome i sebe same i svoje istinske potrebe koje nas očovečuju.
To MORA, naravno, podrazumeva slobodnu i usmerenost ka dobru te i ne može biti imperativ.
Samo deca koja slobodno biraju dobro, a saosećanje definiše centar njihovog bića – mogu biti sposobna da vole, da rade i da se raduju.
I samo takva deca biće duševno zdrava i normalna.
A vrli novi svet obiluje silnim otimačima duševnog zdravlja te mi odrasli postajemo poslednji bastion odbrane koji bi trebalo da kreira istinske uslove za rast i razvoj duševno zdrave dece.
Bastion koji će i da ih štiti od preobilnih ometača Radosti?
Da li smo na to spremni i da li smo sami savladali dobro lekcije ljubavi, saosećanja, da li umemo da se radujemo i da slobodno biramo dobro?
Ili ćemo izdati decu i oduzeti boju njihovim očima?
Ovaj svet na saosećanju počiva i kada ono nestane, nestaće i Čovek i Radost.
Stteve Cutts, u svom kratkom animiranom filmu – na sebi svojstven umetnički način, ostaje zapitan nad iskušenjima i izazovima novog doba koji prete da oduzmu Radost, Saosećanje i Ljubav umešnije i uspešnije negoli je to bilo moguće tokom cele istorije čovečanstva…
LJ.R.
Izvor: Algo centar