Играње је завршено и време је да се крене кући. Обавештавате дете и дајете му до знања да за 5 минута крећете. Очекујете да ће све проћи у најбољем реду.
Изненада се то деси. Ваше дете одговара без поштовања.
„Не! Не желим да идем! Никада ме не пушташ да се играм!“
Осећате како љутња расте у Вама. Подижете глас: „Како се усуђујеш да тако разговараш са мном?!“
Међутим, дете и даље наставља: „Данас ми ниси дала ни слаткише! Ти си најгора мама!!!“
Сада сте већ бесни. „То је то, крај приче! Нема телевизије наредних недељу дана!“
Ова препирка се наставља. Одвлачите дете до кола док оно вришти и отима се. Претите му како му никада више нећете дозволити да се игра.
Непоштовање није у реду
Комуникација у којој нема поштовања је проблем великог броја деце. Морамо да научимо нашу децу како да се пристојно и љубазно понашају према другима и како се свака негативна емоција може исказати без показивања непоштовања.
Нажалост, не можемо их научити да се односе према нама с поштовањем у том тренутку жара и љутње.
Знам да желите с тим да се изборите управо на том месту и у том тренутку. Знам да не волите што Вам не показује поштовање. Али, када је Ваше дете љуто, тада се просто угаси оно у њему што га тера да размишља о томе што ради. С њихове тачке гледишта, оно што у том тренутку траже је од животног значаја.
И наравно, не можемо научити децу да поштују друге ако ми сами њих не поштујемо.
Ако сте испровоцирани дететовим понашањем, тада ни Ви не размишљате рационално. Ваша реакција ће бити испраћена љутњом, викањем и кажњавањем или ћете се само предати и одустати.
На који начин се можемо изборити са ситуацијом
Уколико осећате неку врсту притиска ако казните своје дете, предлажем неки од следећих 7 савета:
- Останите смирени – Да ли Вам ово изгледа немогуће? Није лако бити смирен када се деца понашају некултурно. Али ако им се супротставите са непоштовањем, тиме шаљете погрешну поруку. Дубоко удахните и избројте до 20.
- Дешифрујте дететово понашање – Сагледајте ситуацију из перспективе детета. Да ли се осећају незаштићено? Да ли се због тога што тражите осећају непријатно? Да ли се осећају немоћно? Њихов одговор је само одраз онога што осећају. Нажалост, у оваквој ситуацији и у том узрасту, они не могу то изразити прикладнијим речима.
- Саосећајте – Помозите детету да разуме сопствена осећања тако што ћете саосећати са њим: „Није фер што већ морамо да идемо!“ или „Знам да је тешко кренути сада када ти је најлепше!“ Не морате се сложити са његовим осећањима, ово само значи да се трудите да разумете његова осећања.
- Проверавајте време – На неку децу и њихово понашање утичу низак ниво шећера у крви, глад и жеђ. Нека деца су осетљива на понашање околине у којој се налазе и на недостатак сна. Када је дете последњи пут јело? Да ли је можда жедно? Или му можда треба мало одмора од бучне средине? Понудите их нечим с времена на време, што мање их реметећи у игри: „Мени се једе кекс, да ли би и ти хтео?“
- Успорите – Лако је предати се емоцијама и фрустрацији. Уместо „скакања у ватру“ и одговарања на сваку критику и жалбу свог детета, покушајте да га успорите: „Хеј, доста си ствари рекао одједном. Желела бих да те саслушам, али причаш пребрзо. Хајде полако да бих могла да разумем шта хоћеш да ми кажеш.“
- Не одговарајте – Некада је најбоље не одговарати, посебно када знате да Вам је дете гладно или уморно или када знате да не можете да му одговорите а да не покажете љутњу, сарказам или непоштовање. Не морате игнорисати дете заувек. Када се смирите обоје, можете да попричате о томе шта се десило како би се следећи пут другачије решило.
- Успоставите везу са дететом – Ако се Ваше дете не понаша лепо, последња ствар која Вам је на памети јесте мажење. Како год, оно што је потребно већини деце јесте управо та веза између њих и родитеља! Ако сте способни да пређете преко његовог тренутног понашања и игноришете ситуацију, моћи ћете да видите да је Ваше дете повређено и да му треба подршка. Понекад је загрљај бољи од било ког вербалног одговора.
Причу оставите за касније
Одлагање Вашег одговора не значи да сте пасиван родитељ или да тиме говорите да је непоштовање у реду. То значи да чекате да вам се „охладе“ главе и да можете смирено да примате информације и да наставите разговор без непристојности, љутње и непоштовања.
- Када сте спремни за разговор, можете почети тако што ћете рећи: „Изгледа као да си био јако узнемирен када смо кренули кући. Да ли можеш на неки други начин да ми кажеш како се осећаш?“
- Можете споменути неке ствари које је дете рекло: „Чула сам да си рекао нешто о слаткишима данас. Да ли желиш о томе да разговарамо?“
- И Ви имате осећања! У реду је испољити их и показати детету да су Вас повредиле речи. Будите пажљиви да не упирете прстом у дете и да га не окривљујете, фокусирајте се на то како сте се Ви осећали: „Повредило ме је када си рекао да сам најгора мама.“
- Ако сте изгубили контролу и рекли нешто што није требало, у реду је то признати. Нисте савршени и добро је да Вашем детету покажете да се трудите да се поправите.
Ово можете применити када решите да причате са дететом. Смирене главе могу да приме информације и да науче из тога. Могу обрађивати и увежбавати нове вештине. Ваше дете може да научи да управља својим емоцијама и да много прикладније одговори следећег пута, са много више поштовања.
Приредила: Александра Ивковић