Своје дете описујете као тврдоглаво дете које има јаку вољу и не одустаје док не добије то што жели.. Јако вам је тешко да изађете на крај са њим. Не може се рећи да немате баш никакав утицај на њега јер често на крају оно уради то што од њега захтевате, али док до тога дође дуго се расправљате, убеђујете, објашњавате , а све вас то додатно исцрпљује. Када је имало 2-3 године други родитељи су вас тешили да је то само пролазна фаза у развоју која ће проћи под утицајем сазревања и социјализације.
Међутим, ваше дете има шест година, а ви се и даље жалите на његово тврдоглаво и пркосно понашање. На питање зашто одговара вам са:“Зато што ја тако хоћу“. Или, каже:“Добро“, а уради по своме.
Нису сва деца иста. Међусобно се разликују по пријемчивости на казну, упорности, тврдоглавости. .. Нека су једноставно својеглавија и захтевнија од друге. Међутим важно је да умете да правите разлику између тврдоглавости као црте личности када тврдоглаво понашање има тенденцију да се понавља у различитим ситуацијама и тврдоглавости као наученог начина понашања у одређеним ситуацијама. Запитајте се да ли је ваше дете и иначе тврдоглаво или се тако понаша само у ситуацијама када се ваша воља супротставља његовој. Да ли је дете упорно, пуно енергије, да ли има челичну вољу када покушава да реши неки школски задатак или када покушава да сложи дворац од коцкица?Да ли се и са вршњацима расправља као са вама? Да ли у вршњачкој групи има улогу вође? Да ли тврдоглаво и упорно брани своје мишљење?Можда је та тврдоглавост део дететове личности, а можда је научило да се тако понаша јер је видело да се тврдоглавост са мамом исплати. Можда је закључило:“ Довољно је да будем упоран/на па ће мама на крају изгубити живце и попустити“. Деца понављају она понашања за која добијају поткрепљење од стране родитеља.
Ево примера:
Мама:“Опет ниси покупио играчке“.
Дете:“А ја желим да ту остану. Наставићу игру када се пробудим“.
Мама:“Сада ћеш их скупити и ујутру ћеш их лако извадити и наставити игру“.
Дете:“Али не треба да скупљам зато што сутра не идем у вртић и настављам игру чим се пробудим. Већ сам ти реко. Ајде ћао“.
Мама:“Враћај се овамо, нисмо завршили разговор“! Мораш да их скупиш да бих ја могла да развучем кревет“.
Дете погура ногом играчке у страну и викне:“Ево ти, сад можеш да развучеш. И немој више да ми досађујеш“!
Мама:“Не обраћај ми се тим тоном, долази овамо! Не могу играчке да остану тако разбацане може неко да се оклизне.
Правило је да се играчке одложе у кутију. Нема расправе“.
Дете:“Е па није фер. Померио сам их да можеш да развучеш кревет и шта сад хоћеш“?Мора да се пази где се стаје. Ако се неко оклизне сам ће бити крив“.
Мама:“Нико не мора да се оклизне ако се играчке сложе у кутију. Зато смо и увели то правило. Или убаци играчке у кутију или ћу их ја дићи горе и сутра нећеш моћи да се играш“.
Дете:“Није фер, није фер! И баба каже:’Хтела госпођа децу, а сад јој сметају разбацане играчке’. Ставиш ми играчке у казну, а онда кад мени ујутро буде досадно јер немам играчке ти вичеш на мене зато што дивљам“. И баш ме брига што ћеш ми склонити. Ионако ти мораш да их прво скупиш у кутију да би их дигла на орман. Хе, хе, скупићеш их ти, а не ја“.
На ивици нерава, мама излази из собе уз коментар:“Ништа ја не морам! Ако теби не смета овај неред, не смета ни мени. Једном када се оклизнеш тад ћеш се ваљда научити памети. Не, не ништа ја не морам. Могу ја то све поклонити малој кумици када будемо ишли у посету. Нека, нека, тражићеш ти мене да ти причам причу!Не, не, с тобом не вреди причати! Па какво сам ја то дете родила!
Дође ми да плачем“!
Мама из овог примера на крају ипак попушта и ту греши јер је дете на тај начин остварило свој циљ. Мамина воља се сукобила са вољом детета и дете је из тог сукоба изашло као победник. Нити је дете скупило играчке, нити их је мама ставила на недоступно место па ће дете сутра наставити да се игра са њима као што је и желело. Оно схвата да се исплати да буде упорно, безобразно, да провоцира маму… јер то даје резултате. Тешко је живети са оваквим дететом, али уколико имате баш такво онда се потрудите да будете тврдоглавији од њега, да истрајете у расправи са њим. Наоружајте се стрпљењем, будите упорни и не попуштајте.
Тврдоглаво дете не можете променити, али можете мењати свој однос према тој тврдоглавости, приступ детету, технике дисциплиновања. На пример, немојте се расправљати и убеђивати са дететом, подсећати га, проверавати да ли је покупило играчке. Уколико сте му јасно ставили до знања да је слагање играчака пре спавања његова обавеза, немојте то више да му понављате. Једноставно ако видите да играчке нису сложене, само их ставите на неко место које је недоступно детету и следећег дана те играчке су за њега „у казни“ па се са њима не може играти.
Ево како би то изгледало на претходном примеру:
Мама види да син опет није покупио играчке. Без икаквог упозорења купи играчке у кутију и диже је на орман. После неког времена дете види да нема играчака и схвати шта се догодило:“Неее. А неее, хтео сам да покупим, а зашто си склонила! Е сутра ћу баш дивљати па ћеш да видиш“! Мама не реагује на овакво понашање детета, не улази у расправу са њим јер му је још пре три дана објаснила шта ће се догодити уколико он не склони играчке. Сутра планира да га укључи у генерално сређивање његове собе.
Таман да му не буде досадно…
Уколико је тврдоглавост особина која се генерално односи на дете,односно уколико дете показује тенденцију да се на овакав начин понаша у различитим ситуацијама (нпр. када учи песмицу напамет па не одустаје док не научи јер жели да заблиста баш у инат свима који кажу да она неће научити, када убеђује другарицу да златна наруквица не сме да се носи у вртић уместо да почне да је копира као што то раде остале ), немојте мислити да је то искључиво нешто непожељно. Та особина може да се испољава и у позитивном смислу (на пример, као упорност или снага воље ) и може му користити у односу са вршњацима, као и даље у животу.
Управо захваљујући тој тврдоглавости ће се успешније борити за себе и остваривати своје циљеве. Колико год да ова особина може бити и добра за дете, за вас као родитеља је сигурно напорно када имате тврдоглаво дете јер оно тврдоглаво брани своје поступке и намеће своје ставове и када јесте и када није у праву. На пример, објаснили сте својој ћерки зашто не треба да седи на влажној клупи, а она вам одговара:“Не сме дуго да се седи, али ако седим само мало онда се нећу разболети… а само ћу на кратко…“
Имајте реална очекивања. Колико год се трудили и усавршавали своје родитељске вештине, нереално је очекивати да све иде лако и глатко јер дисциплиновање је само по себи непријатан , напоран задатак. Све и да вам дете није тако тврдоглаво, било би вам мање напорно и исцрпљујуће, али не би вам било лако. Често не можете бирати време и место када ћете дисциплиновати дете.
Вероватно вам се дешавало да дођете гладни и уморни са посла, а да морате одмах да реагујете и да се умешате јер старије дете чупа за косу млађе дете. Или, баш у тренутку када сте преко телефона водили важан пословни разговор, дете вас је вукло за рукав и није престајало са запиткивањем:“Ко је то, а ко је то, ко је, а кажи ми…“
И на крају, имајте у виду да ова деца воле да буду главна, да се питају. То никако не значи да ви треба да се одрекнете свог ауторитета, али можете задовољити ту њихову потребу тако што ћете да им поверите неку област у којој ће бити главни.
Пример 1
Трогодишња Нађа много воли да пева. Свако вече пре одласка на спавање она наступа пред члановима своје породице. Нађа сама одлучује о избору песме коју ће отпевати, плеса који ће извести и хаљине коју ће обући. На крају наступа обавезно добије аплауз.
Ујутро када креће у вртић, тада мама одлучује о томе шта ће Нађа обући, све у зависности од временских услова, а када наступа, зна се, Нађа сама одабира хаљину.Такав је договор.
Пример 2
Четворо годишња Ана иде са своје две двогодишње сестре близнакиње код баке за викенд. Пре поласка мама каже Ани:“Ти си моја најстарија ћерка, зато сам одлучила да тебе прогласим главном за викенд код баке. Рећи ћу баки да се теби обрати уколико буде било неких проблема, на пример ако не буде успела да успава сестре. Ти припази како их бака чува. Она некад заборави да сестре не смеју да једу јагоде због алергије па је ти подсети…“
Пример 3
Седмогодишњи Лука је главни за планирање времена пре спавања, од 19 до 20 х. Он одлучује како ће се дружити играти са родитељима тих сат времена, да ли ће играти „човече не љути се“, карте, читати сликовнице…
Пример 4
Шестогодишњи Петар је главни за рекреацију породице. Пошто се Петар бави спортом он служи као тренер члановима своје породице. Показује како се раде чучњеви, трбушњаци, проверава да ли сви чланови породице добро раде…
На овај начин енергију тврдоглавог детета каналишете у позитивном правцу и задовољавате његову потребу за важношћу.
Ауторка текста је психолошкиња Бранка Василев
Извор: mojpsiholog.weebly.com