„Je l’ toliko strašno ako propusti tri dana škole?“ Pitanje koje su verovatno mnogi roditelji sebi postavili. Avionske karte povoljnije su van sezone, dok traje nastava. Letovanje u septembru ponekad je upola jeftinije nego u avgustu, a i gužve su manje. Logično, jer je potražnja manja, jer već. S druge strane, tu su ponekad i roditelji koji ne mogu da dobiju godišnji odmor tokom školskog raspusta. ili je jednostavno cena letovanja u junu neuporedivo niža nego u julu.
U Srbiji ovakve situacije uglavnom ne doživljavamo kao posebno veliki prekršaj. U Engleskoj ili Nemačkoj (o ovoj drugoj smo već pisali), međutim, poslednjih godina postale su ozbiljno političko, obrazovno, pa čak i sudsko pitanje.
Skoro pola miliona kazni za jednu školsku godinu
Engleska je poslednjih godina znatno zaoštrila odnos prema izostancima. Roditelj ne može sam da odluči da je odsustvo deteta opravdano. Tokom školske godine dete može da izostane zbog bolesti ili uz prethodno odobrenje škole, a porodični odmor se, po pravilu, ne smatra „izuzetnom okolnošću“.
Koliko se ozbiljno primenjuje takva politika možda najbolje pokazuje podatak za školsku 2024/25. godinu. U Engleskoj je izdato oko 492.800 novčanih kazni roditeljima zbog neodobrenih izostanaka dece. Čak 459.300, odnosno 93 odsto svih tih kazni, odnosilo se upravo na neodobrena porodična putovanja tokom školske godine.
Prva kazna iznosi 80 funti po roditelju i po detetu ako se plati u roku od 21 dana, a potom raste na 160 funti. Druga kazna za isto dete u periodu od tri godine iznosi 160 funti, dok se kod daljih prekršaja može razmatrati sudski postupak.
A takvi postupci nisu samo pretnja na papiru.
Britanski Guardian je ovog avgusta izvestio iz suda u Margateu, gde su se pred sudijom našli roditelji dece sa velikim brojem neopravdanih izostanaka. Među slučajevima su bila upravo porodična putovanja tokom nastave, a kao razlog roditelji često navode nešto što je poznato porodicama širom Evrope – putovanje van raspusta košta neuporedivo manje. Sud to, međutim, ne prihvata kao opravdanje za izostanak.
Ako isto putovanje u junu košta upola manje nego u julu – šta porodica treba da uradi?
Razlika u cenama smeštaja i avionskih karata između školske godine i raspusta može biti ogromna. Za porodicu sa dvoje ili troje dece ona lako odlučuje da li će negde otputovati ili neće. Zato deo roditelja postavlja sasvim legitimno pitanje: da li je za dete zaista toliko štetno da propusti tri ili četiri školska dana, naročito ako je dobar učenik i ako će propušteno nadoknaditi?
S druge strane, škole imaju drugačiji problem.
Ako je nekoliko dana dozvoljeno jednoj porodici zbog jeftinijeg putovanja, zbog čega isto pravo ne bi imala svaka porodica? Ako je prihvatljivo tri dana, zašto ne pet? I ko odlučuje koje je dete dovoljno uspešno da sme da propusti nastavu?
Britanske vlasti upravo zato insistiraju na principu da roditelj nije taj koji određuje da li je odsustvo opravdano. To čini škola.
A kako je u Srbiji?
Među roditeljima u Srbiji prilično je rašireno uverenje da roditelj ima pravo da detetu „opravda nekoliko dana“.
Međutim, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne daje roditelju opšte pravo da proizvoljno opravda određeni broj dana odsustva deteta radi putovanja.
Naprotiv, Zakon kaže da je roditelj odgovoran za redovno pohađanje nastave. Ako je učenik sprečen da prisustvuje nastavi, roditelj je dužan da školu o tome obavesti odmah, a najkasnije u roku od 48 sati. Nakon što razlog sprečenosti prestane, izostanak mora da opravda najkasnije u roku od osam dana, i to odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom.
Drugim rečima, u zakonu ne postoji jednostavna odredba:
„Roditelj može da opravda detetu X dana godišnje bez obrazloženja.“
Pa otkud onda ono „roditelj može da opravda tri dana“?
Iz školskih pravila i prakse.
Pojedine škole svojim aktima detaljnije uređuju način pravdanja izostanaka. Tako, na primer, jedna osnovna škola u Titelu u trenutno objavljenim pravilima navodi da roditelj može bez lekarskog opravdanja lično da opravda do tri nastavna dana tokom školske godine, ali ne više od dva uzastopna dana.
Daklem nije zakon taj koji roditelju daje pravo na tri, pet ili neki drugi broj dana, već konkretna škola svojim pravilima uređuje kako prihvata dokumentaciju i obrazloženja za kraća odsustva. Zato iskustva roditelja mogu veoma da se razlikuju od škole do škole.
U jednoj školi će razredni starešina prihvatiti roditeljsko obrazloženje bez mnogo pitanja. U drugoj će se insistirati na dokumentaciji. Negde će roditelj unapred reći da porodica putuje i to neće izazvati nikakav problem, dok će negde isti izostanak ostati neopravdan.
A šta ako škola ne opravda putovanje?
Prema važećem Pravilniku o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju, redovnost pohađanja nastave utiče na ocenu iz vladanja. Već kod osam neopravdanih časova učeniku se utvrđuje pojedinačna ocena iz vladanja vrlo dobro (4), do 15 časova dobro (3), do 25 zadovoljavajuće (2), a sa 26 i više neopravdanih časova – nezadovoljavajuće (1). Škola evidentirane izostanke mora da utvrdi kao opravdane ili neopravdane najkasnije osam radnih dana nakon povratka učenika.
Slična pravila postoje i u srednjim školama.
Onda, izostati ili ne?
Potpuno opravdano možemo i moramo braniti princip da škola nije fakultativna aktivnost i da roditelji ne bi trebalo da biraju časove koje dete može da preskoči.
S druge strane, ako dete koje inače redovno ide u školu propusti tri dana nastave, pročita šta je rađeno, uradi zadatke i bez teškoća nastavi dalje – da li je zaista pretrpelo ozbiljnu obrazovnu štetu? A ako jeste – kakvu?
Porodično putovanje takođe može da bude iskustvo. Dete može prvi put videti drugi grad, državu, muzej, more, govoriti strani jezik, snalaziti se na aerodromu, upoznati drugačiju kulturu.
Naravno da putovanje ne treba proglasiti zamenom za školu, a odlazak u Bar ili Pefkohori nije baš ni edukativno putovanje.
Problem, međutim, nastaje kada izuzetak postane pravilo – kada dete izostaje dva ili tri puta godišnje, kada roditelj školu posmatra kao nešto što se može uklopiti između drugih porodičnih planova. Između toga i porodice koja jednom godišnje produži vikend za dva školska dana ipak postoji velika razlika.