Šta nam pomaže da pamtimo i dosadne stvari?

april 17, 2015

 
Kako i zašto Sunce zalazi? Svi volimo da gledamo zalazak Sunca, ali Jolanda Blackwell želi da njenih osam učenika zaista razmišlja o tome, da se pitaju i postavljaju pitanja. Zbog toga je Jolanda, inače nastavnik u kalifornijskoj školi Oliver Wendell Holmes Junior, odlučila da na svom času fizike učenicima prikaže video-snimak zalaska Sunca. “Pitala sam ih”, kaže Jolnda, “šta se to kreće i zašto?”. Učenici su imali različite odgovore. Neki su mislili da se Sunce pomera a neki, naravno, da je zalazak Sunca posledica okretanja Zemlje oko svoje ose. Kada se diskusija rasplamsala, Jolandin najveći izazov je bio kako zadržati pažnju učenika. “Bilo je mnogo gorućih pitanja”, rekla je.
učitĐake koji postavljaju pitanja a zatim istražuju odgovore sanjaju mnogi dobri učitelji, a u srcu svega je radoznalost. Jolanda, naravno, razume da je radoznaloj deci mnogo lakše držati pažnju.  Ali zašto je to tako? Šta je zpravo to radoznalost, i kako ona nastaje? Studija objavljena u časopisu “Neuron“ oktobra prošle godine objašnjava kako dolazi do hemijskih promena u mozgu kada postanemo radoznali, i kako nam to pomaže da bolje učimo i pamtimo informacije.
Kako funkcioniše radoznali mozak
“Svakoga dana se susrećemo sa ogromnim brojem informacija”, kaže Charan Ranganath, profesor psihologije na Univerzitetu u Kaliforniji, i jedan od istraživača na ovoj studiji. “Ali čak i ljudi da odličnom memorijom pamte samo mali deo onoga što se desilo pre dva dana”. Profesor Ranganath se pitao zašto neke informacije pamtimo a druge zaboravljamo. On i njegovi saradnici su okupili 19 volontera, koji su imali zadatak da pročitaju više od stotinu pitanja i odgovora i ocene ih po tome koliko su interesantni. Neka od tih pitanja su: “šta termin dinosaurus zapravo znači?“ ili “koja pesma grupe “Bitls“ se najduže zadržala na top listama?“.  Dok su volonteri čitali pitanja i odgovore istraživači su, pomoću MRI mašine, pratili aktivnosti na mozgu. Uočeno je da interesovanje za neko pitanje i odgovor pokreće aktivnosti u hipokampusu, delu mozga koji ima važnu ulogu za pamćenje.
“To bazično kolo u mozgu nas motiviše da radimo one stvari za koje ćemo biti nagrađeni“, objašnjava profesor Ranganath. “Ono se aktivira kada dobijemo novac ili čokoladu, ali i kada smo radoznali.  Kada je hipokampus aktivan, naš mozak luči hemijsku supstancu dopamin, koja nas pokreće. Ova supstanca ima i važnu ulogu u povezivanju ćelija koje utiču na proces učenja“.
Zaista, kada su istraživači kasnije ispitivali učesnike eksperimenta, oni koji su pokazali veću radoznalost dok su čitali pitanja imali su i više tačnih odgovora.
Radoznalost nam pomaže da pamtimo i dosadne stvari
Istraživači su otkrili da radoznali ljudi bolje pamte i neke manje bitne ili čak potpuno nebitne informacije. “Recimo, gledate poslednju epizodu serije Breaking Bad i veoma ste zainteresovani šta će se desiti sa glavnim likom u seriji, Volterom Vajtom“, navodi Ranganath. “Nema sumnje da ćete zapamtiti šta se desilo u seriji, ali je vrlo verovatno da ćete se takođe sećati i šta ste jeli pre ove epizode, ili šta ste radili posle toga“.
“Ovu pojavu učitelji mogu iskoristiti u radu sa decom“, kaže Evie Malaia, profesor na Univerzitetu Arlington u Teksasu. “Primera radi, ako učenik želi da bude astronaut, kako ćete povezati to njegovo interesovanje sa učenjem tablice množenja? Jednostavno mu postavljajte takva pitanja koja će zahtevati da se množenjem reši neki problem iz oblasti svemirskih istraživanja“, kaže profesor Malaia. Na kraju časa učenici će zapamtiti rešenje tog praktičnog problema, ali će zapamtiti i kako su do njega došli putem množenja.  “Deca na ovaj način zapravo preuzimaju kormilo i osećaju se zadovoljnijim ako sami dođu do znanja koje učitelj od njih zahteva“, kaže  Malaia. “Radoznalost je osnovni ali veoma intenzivan impuls kod ljudi. Na toj osobini moramo bazirati učenje“.
Šta još uvek ne znamo
Mnogi naučnici i danas ne razumeju suštinu radoznalosti. “Radoznalost je veoma komplikovana za istraživanje“, kaže profesor Ranganath. “Postoji svega nekoliko studija o radoznalosti“.
Primera radi, naučnici ne znaju otkud ljudima potreba za učenjem, mada sa stanovišta evolucije postoji logično objašnjenje. “U našem mozgu postoji osnovna potreba za neprestanom borbom. Što više znamo o svetu oko nas to ćemo lakše izaći na kraj sa svim opasnostima koje u njemu vrebaju“, kaže profesor Ranganath.
Naučnici takođe pokušavaju da shvate koliko dugo traju efekti radoznalosti. Ako dete pokaže radoznalost na prvom času, da li će tokom celog dana uspešno prihvatati informacije, ili će kasnije izgubiti interesovanje?
Profesor Ranganath istražuje i zašto su neki ljudi radoznaliji od drugih. “Postoje mnogi činioci koji utiču na to kako se dopamin stvara u mozgu, kao što su godine starosti, stres, pa i lekovi ili droge“, navodi Ranganath. “Genetski faktori takođe utiču na to koliko smo radoznali. Kada budemo znali više o ovim stvarima, više ćemo moći da pomognemo onima koji su nezainteresovani“. kaže profesor Ranganath.
Priredio: A.C.
Izvor: Kqed

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama