– Да ли се водити оном ‘папир трпи све’, или је могуће бити ревносан и свој посао обављати савесно и квалитетно? – запитала се Гордана Средовић, наставница енглеског језика, која је у групи просветних радника на Фејзбуку одлучила да подели списак обавеза које један наставник има, поред држања наставе и непосредног рада са ученицима. Њен списак преносимо у наставку.
Обавезе једног просечног просветног радника
Документа која треба да припремите на почетку сваке школске године су:
– Годишњи план наставе и учења са исходима и стандардима
– План рада допунске наставе
– План рада додатне наставе
– План рада одељенског старешине
– План рада ваннаставних активности
– Ако сте у неком тиму, а обично смо сви у бар по два, онда план рада одређеног тима
– План индивидуализације за ученике којима је то потребно, а у једном одељењу је бар један такав ученик.
– Годишњи план ИОП 1, 2 или 3. Сваки наставник има бар по једног ученика.
– Критеријуми оцењивања за текућу школску годину
– Лични извештај стручног усавршавања
– Лични план стручног усавршавања за нову школску годину
– Генералије и попуњавање рубрика у есдневнику (литература, планирани број часова по недељама према календару, додељивање предмета, огроман број података које уписују одељењске старешине… Ја конкретно у овој школској години имам 15 одељењских дневника)
– Иницијално тестирање
– Извештај резултата иницијалног тестирања по одељењима
– План рада контролних задатака
– Руководиоци стручних већа, поред овога имају план рада стручног већа, који одавно већ не садржи само планиране активности по месецима, већ и друге детаље, СУ чланова, збирно, планирани број часова, редовних, допунске, додатне… Па некад овај документ има преко 10 страна.
Исто ово само без годишњих планова наставници раде и на крају школске године. И тестирање није иницијално, већ завршно.
На полугодишту предајете лични полугодишњи извештај, чек-листе развоја МПКа, полугодишњи извештај о успеху, припремате за сваког ученика мишљење и препруке за даљи рад, руководиоци СБ полугодишње извештаје.
Тромесечно, тј. свака два месеца ради се:
– Извештај евалуације ИОПа
– Анализа напредовања ученика, и препоруке после првог класификационог периода.
На месечном нивоу ради се:
– Оперативни план сваког месеца, са конкретним исходима, детаљним методама и техникама, тачном корелацијом са планом наставе и учења за друге предмете.
– На крају сваког месеца евалуација испланираног и корекција, па тек онда план за наредни месец.
– Планирање контролних задатака, по нивоима, а према стандардима
– На дневном нивоу есдневник
– Педагошка свеска после сваког часа.
Одељењске старешине имају још обавеза у дневнику свог одељења.
Формативно оцењивање (петнаестоминутне провере, усмена одговарања, групни радови, домаци задаци, активности на часу, радови, пројекти, МПК…)
Размена информација у вајбер групама, читање примљених и слање мејлова.
Овоме свему треба додати по бар два наставничка већа у једном класификационом периоду, бар један педагошки колегијум, бар један састанак тима и бар два одељењска већа.
Где су ту припреме за часове, припреме штампаних материјала и копирање, вођење записника, консултације са ПП службом, припрема и извођење угледних часова, дежурство у школи, приредбе, обележавања дана језика, толеранције и слично, хуманитарне акције, пројекти, индивидуално посвећивање времена ученицима, ученици који школу похађају онлајн, такмичења, дежурство на пробном завршном, дежурство на завршном, екскурзије и излети, семинари, предавања, трибине…
„И опет, немогуће је да нешто нисам заборавила.“ – пише ова наставница из Чачка.
И заиста, колеге су је убрзо допуниле:
„Има и наставника који имају и улогу школског координатора за есдневник, што је такође велика обавеза, а и наставника који се баве и са ЈИСП-ом. Убацују стално нове послове и обавезе! Наш основни посао, онај који је диван, је потпуно гурнут у страну због свих ствари које сте набројали. Свака част!“
„Заборавили сте појачан васпитни рад и дисциплинске поступке.“
Гордана, у свему овоме, није поменула онај део посла који наставницима понекад задаје доста муке, а то је сарадња са родитељима. Највише контакта и комуникације потребно је управо са оним родитељима који избегавају или не желе ствари да виде објективно. Иако нису већина, таквих родитеља и те како има.
У сваком послу имамо и професионалце и оне који то нису. Али, пре него што упаднете у замку генерализације и помислите да је посао наставника само да испредаје оних неколико часова у току дана, прочитајте поново овај списак. И схватићете да је мит о радном дану који траје четири сата управо то – мит.