Šta je normalna, a šta povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37C. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša 37,5.
Postoji veoma lak, brz i izuzetno precizan način merenja temperature deci posebnim aparatom koji se na par sekundi nežno i potpuno bezbolno stavi u uvce. Što zbog nešto više cene, što zbog “straha od nepoznatog” kod nas ne koriste koliko bi trebalo. Toplomeri “za na čelo” su dobri za orijentaciju, ali nisu preterano precizni.
U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.
Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se obara.
Koji su uzroci povišene temperature?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije, kao što smo već rekli, najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura. Postoje i drugi (ređi) uzroci, nekada su bezazleni, ali ponekad i veoma opasne bolesti mogu izazvati povišenu temperaturu. Uzroci nisu tema ovog prikaza, lekar je zadužen da otkrije uzroke febrilnosti, a roditelji treba da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima povišenu temperaturu.
Kada se mora odmah kod pedijatra?
Ako znate kako, detetu se može pomoći u kućnim uslovima – potrebno je “oboriti” temperaturu, pa onda potražiti uzrok visoke temperature. Ipak, postoje situacije koje traže brzu intervenciju lekara:
Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod većine dece ima dobru prognozu, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno. Obučeni roditelji znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:
– Dete staviti na bok
– Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj
– Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu
– Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje
– Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature
Ako je dete pri svesti, ali je izrazito pospano, totalno bezvoljno, stalno leži, a povremeno ječi ili plače. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz temperaturu. Zato je idealno staviti jedan čepić (supozitoriju) za obaranje temperature u guzu i odmah kod lekara. Tada se obično urade osnovna laboratorijska ispitivanja (krvna slika, pregled mokraće…) u cilju brzog utvrđivanja uzroka povišene telesne temperature i adekvatnog lečenja. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične stvari mogu biti uzrok ovakvom stanju, kao na primer gubitak veće količine tečnosti iz organizma deteta.
Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra.
Šta roditelji mogu sami da urade?
Iako postoji dobar izbor lekova za obaranje temperature (antipiretici), ne treba zaboraviti na hlađenje kao brz, lak i logičan pomoćni način snižavanja telesne temperature. Naravno rashlađivanje NIJE zamena za antipiretike već korisno dopunsko sretstvo u obaranju visoke temperature.
Kada ste u kući ili stanu raskomotite dete. Nemojte ga pokrivati. Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija (pre svega frasa). Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).
Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bud epokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.
Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali daleko manje neprijatna za dete.
Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!
Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoje nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol i ibuprofen.
Salicilate ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.
Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Oba leka imaju približnu efikasnost, ali je reakcija na lek individualna. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Čepiće ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resporbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debeleog creva.
Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i učestalost davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni, a roditelji mogu pročitati uputstvo za doziranje leka, tako da se dete ne može “predozirati”. Ove lekove ne treba davati ako dete nema povišenu temperaturu! Besmisleno je davanje antipiretika “unapred” da bi se sprečio porast temperature.
Paracetamol i ibuprofen se obično daju do četiri puta dnevno (maksimalno šest puta – na četiri sata), a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena. Kao što smo već naglasili, najbolje je da se doze preciziraju sa pedijatrom koji leči dete – tada se ne može pogrešiti.
Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Doktori su veoma zadovoljni da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.
Unos tečnosti je izuzetno važno za dete sa povišenom temperaturom – dete koje “gori” mora da pije!
Međutim, dete mora da pije, čak iako nije raspoloženo za unos tečnosti. U periodima visoke temperature dete gubi veće količine telesne tečnosti znojenjem, isparavanjem, ali i ubrzanim disanjem (koje često prati visoku temperaturu čak i kada nema bolesti pluća).
Povećanje telesne temperature ubrzava potrošnju energije u organizmu, a to takođe povećava potrošnju telesne vode. Zato je od izuzetnog značaja detetu davati tečnost. To praktično znači da dete često treba nuditi da pije (naravno kada je budno).
Koji je napitak najbolji za dete koje ima povišenu temperaturu?
Najbolje je da dete pije vodu!
U akutnoj fazi infekcije nepoželjni kiseli sokovi, ali i vrući napici koji mogu oštetiti sluzokožu želuca.
Može li dete da pije hladnu vodu?
Može!
Ne govorimo o ledenoj (skoro zaleđenoj) vodi, već o normalno ohlađenoj vodi iz frižidera (ne iz zamrzivača). Hladna voda je poželjan napitak (naročito kod starije dece) jer brže prolazi kroz želudac do creva odakle stiže u cirkulaciju, ali će prijati da malo rashladi dete “iznutra”.
Može li dete sa visokom temperaturom da se “prepije” vode?
Ne može!
Žeđ se javlja onda kada mu treba voda, a prestaje kada dete popije koliko mu treba. Zdravo dete višak vode izbaci preko bubrega, koji su glavni regulator protoka tečnosti u organizmu, pa znaju izbacuju višak tečnosti iz organizma. Dete “koje gori” ima veće potrebe za tečnošću, tako da ako traži da pije – nemojte mu ograničavati! Problem nastaje kada dete neće da pije, a voda mu je neophodna.
Šta da se radi ako dete povraća?
Deca koja povraćaju treba striktno da poštuju pravilo “često po malo”, svakih 5-10 minuta po 1-2 kafene kašičice tečnosti. Tada je najbolje koristiti sredstva za oralnu rehidraciju (Humanin elektrolit je odlično rešenje) koja se rastvaraju u vodi. Kada se koristi flaširana voda, ne treba je prokuvavati pre rastvaranja ovih preparata.
Pojenje deteta, naročito u prvim godinama života često zahteva veliko strpljenje i požrtvovanost. Treba u tome istrajati jer je jedina preostala mogućnost davanje tečnosti kroz venu (intravneska rehidracija) koja se obično sprovodi u bolnici. Naravno, ako i pored svih preduzetih mera dete ne može da pije javite se lekaru koji će odlučiti o daljem tretmanu. Bolje i ranije nego da se zakasni i da dete prekomerno dehidrira.
Autor: Goran Vukomanović