Deda Mraze, dušo, bila sam vanredno dobra devojka ove godine, tako da, brže malo s tim sankama pa kroz odžak i donesi mi sledeće:
1. Decu koja priznaju kad im su umorna i svojevoljno idu na spavanje, bez dranja i plakanja.
2. Decu koja prepoznaju kad je kuća u neredu i dobrovoljno pokupe igračke bez ucena i pretnji.
3. Stoga, i pod bez kamufliranih Lego kockica.
4. I magičnu samočisteću kuću.
5. Samočisteći auto, takođe.
6. Besplatnu bejbisiterku.
7. Da ne zaboravim, uvek urađene domaće zadatke moje dece.
8. Magični samopuneći frižider.
9. Magični bankovni račun koji se nikad ne prazni.
10. Mir na zemlji, dobrobit za druge ljude (ovo sam morala da ubacim jer ne bih da Deda Mraz pomisli da mislim samo na sebe).
Vidi, ja u stvari ne tražim mnogo. Sve što želim je malo duševnog mira. To i zdravu decu i muža. Malo manje stresa, a malo više ljubavi. I niži pritisak. I neku masažu s vremena na vreme. I da mogu povremeno da obavim telefonski poziv bez prekidanja. I da odem do toaleta bez publike.
Jesu li to nerealni zahtevi? Pretpostavljam da roditeljstvo znači i odricanje od nekih luksuza, kao što su spavanje, odlazak kod frizera, žvakanje hrane umesto brzinskog gutanja. I da me ne shvatite pogrešno, biti mama je nešto najlepše na svetu. Moja deca mi svakog dana pružaju ljubav, oni su razlog što se svakog jutra budim nasmejana. To što sam postala mama pokazalo mi je da u mom hladnom mračnom srcu i te kako ima mesta za pravu ljubav i radost.
Ma znaš šta Deda Mraze, ono što STVARNO želim za Božić je da moja (i sva druga) deca budu zdrava i vesela i da naša mala porodica bude ovako blagoslovena i u godini koja dolazi. Da li mnogo tražim?
Napišite odgovor