Деца која имају дијагнозу развојне дисфазије имају уредан развој као и деца типичног развоја, осим развоја продукције и разумевања говора и језика, као што је већ познато. Гледају и обраћају пажњу на активности током третмана, одреагују ако их заголицам, смехом или пак љутњом, показују ми играчку која их занима или ми показују шта су нацртали мада чешће нажврљали.
Како не бисмо децу гледали само кроз тешкоће које имају ево и њихових добрих страна.
Дете добро чује, уредно се одазива на своје име и реагује на звукове из околине.
Обраћа пажњу на говор одраслих и вршњака. Само у случајевима тешких рецептивних дисфазија, где је разумевање тешко оштећено, може да се примети одсуство ових способности. Како деца расту, уз помоћ третмана превазилазе ову тешкоћу. Значи, морате бити упорни, истрајни и стрпљиви.
Дете брзо учи и добро увиђа узрочно-последичне односе
Нпр. попне се на столицу да би дохватило нешто што му треба, схвата да му треба даљински да би променио канал… Игра је функционална односно схвата како се игра одређеном играчком. Њихова игра се не разликује од игре деце типичног развоја. Све ове чињенице указују на то да је дете паметно.
Дете има потребу за комуникацијом
Недостатак говора компензује гестовима и при томе се јако труди да пренесе поруку. Такође чека ваш одговор или реакцију. Ако зна неколико речи користи их доследно у адекватном контексту. Воли да показује ствари које га занимају (нпр: показује шта је нацртало или шта има у кутији којом се игра) што је показатељ добро развијене заједничке пажње коју немају деца са дубљим поремећајима. Воли да се игра са децом и одраслима. Не осамљује се. У случајевима тешких облика рецептивне дисфазије је могућа појава изолације од вршњака.
Дете не говори тако добро као његови вршњаци али разумевање може да буде боље од продукције говора.
У неким случајевима може да буде и значајно лошије. Нпр: на налог “Дај мамине ципеле!” дете ципеле однесе мами. Упорним радом постижу се одлични резултати у области разумевања говора.
Дететове емотивне реакције су адекватне за дату ситуацију
Радује се кад види познату особу, љути се када није по његовом, тужан је када нпр. сломи играчку. Реагује адекватно на непознате особе и ситуације, крије се иза маме.
Ако је дете више у покрету, ако не разуме сложене налоге и не прати увек упутства до краја као његови вршњаци, ако понекад отме играчку другом детету или бурно одреагује, ако не може до краја да уради задатак или је склоно променама расположења, пружите му шансу. То се све дешава јер је детету потребно више времена да се адаптира како на нове ситуације, тако и на окружење (нпр. на много деце и васпитача у вртићу). Развојна дисфазија није болести и због тога не треба кажњавати дете или га дискриминисати. Треба се само мало више потрудити.
Моторички развој је углавном уредан.
С обзиром на то да се први знаци да нешто није у реду са развојем говора и језика могу уочити веома рано (одсуство продукције речи; одложена појава прве речи до друге године; неспособност формирања реченица од две речи до треће године; неодазивање на своје име до првог рођендана; неизвршавање једноставних вербалних налога на узрасту од две године) од кључног је значаја да одведете дете на време код логопеда. Немојте чекати да се стање побољша само од себе, јер се врло вероватно само неће побољшати. Немојте се обазирати на приче “Па ни тата му није причао до четврте године”. То су случајеви које није могуће објаснити на научној основи тј. није могуће утврдити узрок тако касног проговарања. Свакако је у основи генетски фактор, али то су само изоловани случајеви. Одлагањем и чекањем да дете напуни одређен број година само губите драгоцено време.
Спонтаним развојем деца са развојном дисфазијом нису у стању да развију задовољавајући ниво језичких структура. Континуиран и стручан рад ће сигурно довести до резултата па ће тако и дете боље функционисати и ви ћете бити задовољнији. Са третманом треба отпочети од раног узраста и због чињенице да постоји висок ниво повезаности развојне дисфазије и појаве специфичних поремећаја читања и писања. Да би дете без већих потешкоћа могло да савлада ове вештине и несметано да усваја знања битно је да се са третманима почне на време.
Аутор текста: Санела Раичевић, дипл.дефектолог логопед