Немој да га узимаш сад док плаче. Само привлачи пажњу.
Не теши га кад је тако хистеричан. Видиш да привлачи пажњу.
Не наседај на то цмољење. Само тражи пажњу.
Не ради за дете ништа што може само. Никад. Само тражи пажњу.
Рекао би човек да је та пажња нека тешка дрога и да је пошто пото треба избегавати.
Али, пажња није није никакав луксуз. Нити је нешто чега се треба плашити. Пажњу тражимо сви.
“Потреба за пажњом је део наше природе. Од тренутка кад се родимо, тражимо комуникацију, пажњу, која нам је неопходна да бисмо се развијали и расли – емоционално, физички, духовно и интелектуално” – Brene Brown
Људима је потребно да их виде, чују, да се њихова осећања признају, да буду прихваћени. Људима је потребна пажња.
У чему је, онда, проблем? Или, боље речено – у коме? У деци, која отворено испољавају потпуно нормалну, природну људску потребу, или у одраслима који ову њихову потребу користе као извор надмоћи над децом?
Верујемо да одговор знате.
И сад, вероватно, мислите да је наш предлог да деци увек у свему попустите и скачете сваки пут кад му очи само засузе. Не.
Шта треба да урадите кад деца траже пажњу?
Пробајте без условљавања
Уче нас, одвајкада, да родитељство треба да буде засновано на страху. Морамо контролисати децу, иначе ће они радити лоше ствари и доносити погрешне одлуке. Не смемо им показати превише разумевања и пажње, јер могу постати сувише везани за нас.
Али, да ли је ово начин на који треба третирати једно мало људско биће?
Шта би било кад би вас ваш партнер стално контролисао, очекујући увек да ћете урадити нешто лоше или донети погрешну одлуку. Шта ако би он своју пажњу према вама показивао у зависности од тога да ли му се допада ваше понашање? Како бисте се осећали ако своју љубав и нежност према вама користио како би од вас добио оно понашање које жели? То уопште не звучи као здрав однос и сигурно је да такав не желите ни са својом децом.
Говорили су нам лажи
Да, лагали су нас. Деца нису НАМЕРНО лоша, да би нас искористили или нама манипулисали. Они су људска бића која покушавају да разумеју свет у ком живе, да се повежу с вама и раде то најбоље што умеју. И понекад им је баш тешко. Замислите, „бачени“ су у свет који дословно охрабрује њихове родитеље да игноришу емоције своје деце, њихово плакање и жељу да се повежу. А како расту, да игноришу и то чувено „привлачење пажње“.
Промените ову лошу навику коју генерације гаје, верујући да раде праву ствар. То НИЈЕ начин на који треба да третирате неког кога волите. И то сигурно није начин на који бисте третирали одрасле људе у свом животу које волите и поштујете. Та веза између детета и родитеља није некакав паралелни универзум у ком важе правила да онај са више искуства и моћи има право да оног ко је слабији третира као да је мање вредан. И да очекује да то неће учинити никакву штету.
Слушајте своју децу
Свако понашање је комуникација. Ако деца, како кажете, својим понашањем „привлаче пажњу“, онда им очигледно та пажња треба. Може то бити из милион разлога и ваш посао је да разумете који је разлог.
Кад неко ко га волимо има потребу за нечим, слушамо га, покажемо да нам је стало и помогнемо му да ту потребу испуни онако како је у нашој моћи. Зашто је дечја потреба за пажњом изузетак?
Дајте им пажњу
Ако дете тражи пажњу, дајте му пажњу. То је потпуно легитимна потреба.
Играјте се с њима, смејте се с њима, покажите им да су вам важни и онда кад се не понашају баш онако како сте замислили да би требало.
“Пажња је најређа и најчистија форма великодушности.” – Simone Weil
Не можете никад покварити дете пружајући му превише пажње.
А шта ако тражи пажњу на лош начин?
И тад. Заборавите на то што су вам рекли да дете манипулише.
Ако је дете заиста изабрало да уради нешто неприхватљиво и лоше да би привукло вашу пажњу, шта вам то, онда, говори? Да су очајни и чине све што могу да бисте их видели. Можда мисле да је то што раде најбољи начин да привуку вашу пажњу.
Зато, дајте им то што им треба. Покажите им да не морају да прибегавају лошем понашању да би добили пажњу која им треба. Покажите им да су ваша љубав и пажња ту увек кад им требају.
Будите ту
Покажите им много љубави, пажње и повезаности која им треба, онда кад је и не траже.
Пажња није нешто што треба да дозирате или ускраћујете. То је легитимна потреба.
Дакле, одговор на питање шта треба да радите кад ваше дете привлачи пажњу је – дајте им пажњу.
Сваки пут.