Разумљиво је да родитељи одводе дете у вртић јер нема ко да га чува док су они на послу и јер желе да научи да функционише у колективу. Али након што дете стигне кући, требало би му посветити што више времена.
Неретко се догађа да током недеље најмлађи проводе веома мало времена с родитељима. То се, нажалост, често односи и на викенд, када родитељи покушавају да обаве куповину, почисте кућу и опет немају времена за децу која тада проводе време с баком или дадиљом…
Није ни чудо што се онда деца буне због одласка у вртић. Чини им се да су управо одласци у вртић криви за недовољно дружење с родитељима, за чим толико жуде. Остају емоционално неиспуњена и њихова туга је из дана у дан све већа. Тада настоје да се досете како да остану код куће и задрже бар једног родитеља уз себе.
Једном кад открију да мама може остати с њима код куће када су болесна, могуће је да се пожале на болове или неке друге потешкоће и кад их не буду стварно осећали… Деца се сналазе како знају и умеју па често криво закључују зашто родитељи нису стално присутни.
Дете може постати несрећно ако у време кад добије брата или сестру крене у вртић. Може помислити да га родитељи одводе у вртић само како би више времена могли проводити с млађим дететом. Зато немојте дете уписати у вртић одмах након рођења бебе, него неколико месеци пре или касније.
Пружите детету довољно пажње и љубави. Настојте да што чешће комуницирате с дететом. За то није потребан никакав посебан повод. Једноставно, измењујте мисли и осећаје – тиме ћете продубити однос и створити још већу блискост. Тако ће ваше малено знати да га цените и волите, да је ваша љубав безусловна.
Трудите се да време које посветите детету буде испуњено квалитетним садржајима, што је пуно важније од количине заједнички проведеног времена. Након што стигне кући из вртића, поразговарајте с њим о томе што му се тог дана догодило, поиграјте се заједно и нека осети да је центар вашег света. Често га хвалите и говорите му колико га волите. Оно мора у сваком тренутку знати да га мама и тата воле највише на свету.
Текст: Иванчица Тараде
Извор: kerefeke.org.rs