Dok nas hladni dani teraju da izvučemo zimske jakne iz ormara, gotovo da nema roditelja koji se ne pribojava da će začuti hroptajući kašalj svog deteta.
A kašalj i temperatura uglavnom dođu kad je na poslu najveća gužva. Šta učiniti? Neki roditelji biraju lakši način, a neki stvarno nemaju izbora jer im nedolazak može ugroziti posao… Ako nema ko pričuvati dete, a na poslu nemaju razumevanja, dete dobije lek protiv temperature i roditelji ga ostave u vrtiću.
Vrlo je verovatno da će vaspitačica nazvati nekoliko sati kasnije i javiti roditelju da je dete bolesno. I dok se majka vozi kući s detetom, obuzima je poznata grižnja savesti. Ne samo da je svoje bolesno dete odvela u vrtić i sebično ugrozila i zdravlje druge dece, nego joj je i vaspitačica u vrtiću uputila neobičan pogled.
Je li moguće da je vaspitačica znala da je majka odglumila iznenađenje da je dete bolesno?
Naravno da je znala. Čak i kad dete dobije lek pre vrtića, iskusne vaspitačice već po pogledu deteta znaju da je bolesno.
S obzirom na ovu činjenicu, postavlja se pitanje šta to još vaspitačice znaju, šta zapravo misle o nama i našem detetu, a ne govore nam?
Vaspitači su profesionalci koji znaju kako se nositi s različitim karakterima dece, ali i roditelja. Zasigurno bi ponekad najradije otvoreno i bez ustezanja rekli da je „dete nevaspitano“ ili da su roditelji prevršili meru. Ali, oni to ne mogu i ne smeju, a mi smo znatiželjni, zar ne?
U američkim je vrtićima provedena anonimna anketa među vaspitačima. Donosimo vam rezultate:
Vaspitačice znaju kad roditelji lažu: uvek prepoznaju kada želite „prikriti“ detetovu bolest. Kod njih ne prolazi izgovor tipa „ima proliv, ali to je jer rastu novi zubići“ ili „ma to je samo mala alergija“, posebno ako se posle razbole i druga deca u grupi.
Vaspitačice pričaju jezikom vrtića! Kad govore o vašem malom anđelu (a svi su briljantni i lepo se ponašaju, naravno), vaspitačice moraju biti vrlo taktične. Iako imaju potrebu reći vam što stvarno misle, one se pažljivo izražavaju profesionalnim terminima. Konstruktivne su i ljubazne. I zato kada čujete; „Vaše dete još uvek razvija sposobnost interakcije s drugom decom“, a vi znate kakvog nestaška imate, vaspitačica zapravo misli „Vaše dete gnjavi drugu decu“. I to je prava svrha „jezika vrtića“.
Mame, pažljivo slušajte: problem s ovakvim blagim eufizmima je taj što vrlo lako možete prevideti pravu poruku. Vaspitačice se toliko trude da izbegnu negativne komentare, da je roditeljima koji se ne žele suočiti sa lošim ponašanjem svog deteta, vrlo jednostavno zatvarati oči. A kada roditelji ignorišu te suptilne poruke ili snažno tvrde da njihovo dete „to ne radi“, vaspitačice prevrću očima dok ih ne vidite. Verujte, postoje trenuci kada vaspitačice naprosto žele viknuti „Vaše je dete nepodnošljivo!“. Ali to ne rade.
Vaspitačice poručuju i sledeće; Uživajte u svojem detetu! Ne uzimajte sve tako ozbiljno. Ne upoređujte svoje dete s drugima jer se deca razvijaju različitim tempom. Vaspitačice uvek prepoznaju teskobu deteta i roditelja i onaj pogled kad roditelj svoje dete upoređuje s ostalima. Ne opterećujte svoje dete gomilom obveza (strani jezik, muzička škola, sportski treninzi), već na početku vrtićkih dana.
Dakle, što nam pokazuje ova anketa?
Da je vaspitačima potrebna neverovatna količina samokontrole. Umesto gomile žalbi, od vaspitača dobijamo razumevanje.
Za posao vaspitača je potrebno puno znanja, strpljenja, ljubavi i razumevanja. Odličan vaspitač je onaj koji se jednako odnosi prema svoj deci i svim roditeljima; i prema onima s kojima nema nikakvih problema i prema onima neprihvatljivog ponašanja.